https://sputnikportal.rs/20230804/secanje-na-progon-srba-iz-hrvatske-28-godina-od-oluje-1159482675.html

Сећање на прогон Срба из Хрватске: 28 година од „Олује“

Сећање на прогон Срба из Хрватске: 28 година од „Олује“

Sputnik Србија

Oко 2.000 Срба убијено је или нестало, а више од 220.000 је протерано у акцији "Олуја", коју је хрватска војска почела 4. августа 1995. године. Србија и... 04.08.2023, Sputnik Србија

2023-08-04T07:32+0200

2023-08-04T07:32+0200

2023-08-21T11:50+0200

србија

србија

акција „олуја“

република српска (рс)

александар вучић

милорад додик

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/364/27/3642754_0:51:1836:1084_1920x0_80_0_0_b863220eaa8c8a4fed097bbcd7c4ade1.jpg

Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.Суд у Хагу осудио хрватске генерале, па их ослободиоХашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Маркач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције "Олуја".Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.Априла 2011. године, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција "Олуја" у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.Према коначној пресуди, операција "Олуја" није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.Оптужница за злочин на Петровачкој цестиПрошле године, српско Тужилаштво за ратне злочине подигло је оптужницу против хрватсих пилота због злочина на Петровачкој цести током "Олује", када је ракетирана колона српских избеглица.Тада су, недалеко од Босанског Петровца у селу Јањила, хрватски "мигови" пресекли колону српских избеглица.Страдало је десет цивила, међу којима четворо деце и 21-годишња девојка.Суђење за тај злочин је, међутим, одложено, јер, како је речено, још нема елемената да се донесе одлука да се хрватским пилотима суди у одсуству.Оптужница је изазвала негативне реакције у Хрватској, где је премијер Андреј Пленковић поручио да је суђење за Загреб "непостојећи процес" и "фарса".Погинуо или нестао 1.881 Србин, прогнано више од 220.000У акцији "Олуја", према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.881 Србин.Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.У Хрватској се 5. август слави као "Дан победе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август Дан сећања на страдале и прогнане Србе.Централна церемонија први пут у Републици СрпскојЦентрална церемонија обележавања Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" први пут се одржава у Републици Српској, у Приједору, преноси РТС.Обележавању ће присуствовати председник Александар Вучић, који је у дводневној посети Српској.Вучић ће, како је најављено из Председништва, у 11.00 са председником РС Милорадом Додиком положити венац на спомен-обележју на Петровачкој цести.Уследиће састанак Савета за сарадњу Србије и Републике Српске.Потом, Вучић и Додик ће у 12.35 дати изјаве медијима.Председник Србије ће у 19.00 присуствовати централном обележавању Дана сећања на све страдале и протеране Србе у акцији “Олуја” у Приједору.Комеморација Српског народног вијећа за страдале цивиле одржана је јуче код Оточца.

србија

република српска (рс)

2023

Вести

sr_RS

србија, акција „олуја“, република српска (рс), александар вучић, милорад додик