У време док се припадници тзв. косовске полиције повлаче из четири општине већински насељене Србима, истовремено се, готово свакодневно, хапсе Срби. Тако је у суботу, 5. августа, на годишњицу војне акције „Олуја“ у којој је око 220.000 Срба „етнички очишћено“ из Хрватске, на Мердару ухапшен интерно расељени Србин Момир Пантић.
Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да, по опробаном механизму застрашивања Приштина хапси Србе под изговором за наводни ратни злочин и унапред им пресуђује, шаљући поруку да на својим вековним огњиштима нису ни добродошли ни пожељни.
Истог дана, ухапшен је и мушкарац Ж. З, рођен 1954. године, осумњичен за кривично дело „ратни злочин против цивилног становништва“ почињен у периоду 1998-1999. у општини Исток, који је наводно вршио дужност командира полицијске станице у селу Ракош у општини Исток, навели су из тзв. косовске полиције.
Курти игра хрватске игре из деведесетих
Повлачење припадника тзв. косовске полиције са севера уз истовремено хапшење Срба показује да Албанци играју сличне игре какве су се играле у Хрватској деведесетих година, каже за Спутњик политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
Реч је о хрватском сценарију само направљеном не по мерилима акција „Бљесак“ и „Олуја“, него по њиховим деловима. Међутим, мотивација Куртија у принципу је иста као и Туђманова и намера му је да произведе исти епилог као и 1995. године – да Косово и Метохију етнички очисти од Срба, као што је то урадила Хрватска, додаје Станковић.
„Смањивање броја полицајаца праћено хапшењима Срба заправо показује Куртијев бес због тога што мора да козметички повлачи полицију, а да истовремено шаље поруку да ће Срби бити прогањани по моделу квазиоптужница које се односе на ратне злочине. Дакле, све је ту мање-више ископирано а исти су и актери који то прећутно или експлицитно подржавају. Они припадају западном свету тако да бојим се да гледамо репризу хрватског сценарија на Косову само, у више различитих епизода.“
Курти још нема дозволу Запада да „очисти“ Србе као Туђман
Станковић сматра да би Србија могла спречити репризу хрватског сценарија на Косову и Метохији пре свега дипломатијом и борбом у јавном мњењу а не верује да би то могла војним путем, јер би то значило да би пре или касније ушла у сукоб са НАТО.
Дипломатијом и оштром борбом у јавном мњењу Србија би могла спречити хрватски сценарио на Косову и Метохији, мада се такав сценарио, у суштини, де факто одвија на један „прећутан начин“.
Због свих претњи које се секвенционо дешавају Срби губе веру да је могућ достојанствен останак и опстанак на простору Косова и дешава им се оно што се дешавало у Хрватској, али не на исти начин, зато што у овом тренутку Курти нема дозволу да уради оно што је Туђман, истиче Станковић.
„Политички прећутно он ту дозволу негде и има, него је проблем што се калкулише са нивоом безбедносног ризика који би такав потез изазвао. Нико не може да предвиди на који начин би се то одразило. Да ли би Србија прогласила начело нужне самоодбране Срба па би се војно умешала, где би опет НАТО подигао ниво ризика за присуство своје војске. Нико не зна ни да ли би дошло до сукоба између Срба и тих албанских 'безбедносних снага'. Има пуно непознаница и зато на Западу не могу да кажу Куртију да то експлицитно уради, а он онда то ради у деловима.“
Како Србе „навући“ на изборе?
Ипак, Курти спорије постиже сличан ефекат оном ког су постигли Хрвати, с тим што се на међународном дипломатском плану негде појављује притисак на Србију, додаје Станковић. Кад се посматра шира слика у последњих десет месеци, види се да су Албанци једном арогантном и насилном акцијом њихових безбедносних снага запосели четири општине на северу Косова.
У те четири општине контролу ипак врше албанске безбедносне снаге и сада би, сматра наш саговорник, требало да се уради онај потез који ће вероватно бити тема разговора председника Александра Вучића и америчких и европских званичника - а то је да ли ће Срби да се некако увуку у те изборе да би општине са српском већином имале представнике који одговарају грађанству тих делова Косова.
„Мислим да ће се догодити ситуација да Албанци безбедносно контролишу општине у којима су Срби неко ко доноси одлуке и да је то сценарио којим иде тзв. међународна заједница. С тим што после тога на дневни ред иде питање решења коначног статуса Косова које ће вероватно бити тема крајем ове и почетком следеће године“, закључио је Станковић.