Кажу да је пољубац универзалан: користи га 90 одсто светске популације. То је тачно када је у питању начин да се покаже симпатија, али не у контексту секса, тврде научници са универзитета из Неваде и Индијане из САД. Недавно су спровели опсежну студију међу 168 народа широм света и открили да је међу само 77 народа уобичајено да се партнери љубе током вођења љубави.
Племена из Сахаре, амазонских шума и Нове Гвинеје не знају за пољубац као исказивање љубави према партнеру, док је код народа аутохтоних народа Арктика супротан случај.
Не постоји усаглашено мишљење ни о еволуционим предностима љубљења. Према једној хипотези, усне и језик делују као хемијски сензори који помажу да се изабере прави партнер. Такође се претпоставља да љубљење служи као средство за постизање задовољства јер подстиче узбуђење и сексуални однос или помаже у успостављању пријатељских односа. На пример, код најближих бонобо шимпанзе љубљење је повезано са сексом, док се код обичних шимпанзи љубљење користи за успостављање друштвених веза.
Када је настао пољубац
У генетском материјалу који је издвојен из зуба неандерталца који је провео у пећини на северу Шпаније 48.000 година, научници су пронашли ДНК бактерије Methanobrevibacter oralis. Тај патоген изазива запаљење десни и код савремених људи, само што сада у популацији циркулише друга врста. Аутори истраживања не искључују могућност да су у то време оба типа Homo често улазили у интимну везу и љубили се.
Пољубац се спомиње у писаним документима који датирају из 2500. године п.н.е. Судећи по древним записима, то је била уобичајена појава, закључили су научници из Копенхагена и Оксфорда. Проучавали су клинасте плоче из Месопотамије – садашње територије Ирака и Сирије. На једној од њих, познатој као Бартонов цилиндар, изложен је мит о стварању света и два божанства која су имала полни однос. Наиме, неки бог је љубио богињу Нинхурсаг и она је зачела седморке.
У најранијим сумерским текстовима пољубац у уста је описан као еротски чин, прецизирају истраживачи. Разлике се појављују у каснијим акадским текстовима: неки додири усана су описани као пријатељски, породични, ритуални (када се, на пример, љубе стопала), други као еротски.
Некада се веровало да је романтични пољубац први пут описан у индијским Ведама око 1500. године пре нове ере. Међутим, како се испоставило, он је старији хиљаду година и већ тада је био прилично уобичајен.
Научници верују да је пољубац био надалеко позната појава још од праисторије и да је настајао много пута независно међу различитим народима. О томе сведоче студије о еволуцији херпес симплекс вируса 1 (ХСВ-1) у бронзаном добу. Овај патоген се преноси оралним контактом. Велики тим европских научника показао је да се једна од линија ХСВ-1 брзо проширила светом због сеобе народа и увођења навике љубљења у локалне културе.