Главни музички директор Државног оркестра и позоришта из Брауншвајга у Немачкој, први Србин у историји који има ту највишу и најкомплекснију функцију коју један диригент може да обавља у Немачкој, за Спутњик каже да му не пада на памет да откаже било који концерт руске и словенске музике, као и да су људи у тој земљи свесни бесмислености покушаја да се обришу вредности руске уметности.
„У мају у Брауншвајгу смо извели Трећи концерт за клавир Сергеја Рахмањинова и Четврту симфонију Чајковског. Сала је била распродата до последњег места. Мислим да нормални људи схватају да то нема никакве везе са нормалним животом и да треба прекинути са потпуно идиотском пропагандом укидања руских писаца, композитора и уметника. То не доноси ништа добро“.
Уметност мора да надјача политику
У музици се, сматра, огледа однос великих сила и он се нимало није променио бар што се тиче снаге руске уметности:
„Дела руских књижевника и композитора оставила су неизбрисив траг у историји уметности. Сваки пут се изнова одушевим када радим оперу 'Евгеније Оњегин' Чајковског и када поново прочитам Пушкинове стихове који су прелепи и невероватно дубоки. Са двадесет година сам прочитао скоро целог Достојевског. Морате да се бавите руском уметношћу да бисте схватили руски и словенски народ. Не могу да кажем да ми се не свиђа америчка уметност. Они су направили огроман напредак од земље која није имала никакву уметност пре сто година до земље која је изнедрила изузетне књижевнике, композиторе, диригенте. Један од мојих идола је диригент Леонард Бeрнштајн, али мислим да Русија још увек има много више тога да пружи у области уметности“.
Уметност, уверен је Динић, може да надјача политику, али примећује и страшне притиске пре свега путем медија:
„Не треба никада потцењивати реченицу да једна лаж, изговорена хиљаду пута, постаје истина. Уметност мора бити допуштена свима. То нема никакве везе са политиком, верском мржњом, са тамним силама на овом свету. Уметност мора бити увек изнад тога. Постоје светли примерипопут Рикарда Мутија. Он је изванредан диригент и уметник који се страшно бори да уметност надјача политику и да јој се додели важније место, какво заслужује. Када је током епидемије короне све стало и када нисмо ништа могли да радимо, читали смо књиге, слушали музику и гледали филмове. Онда човек схвати да без неких материјалних ствари би и могао али ако немате испуњен дан уметношћу, књижевношћу, музиком, тај живот је бесмислен и празан“.
Добри и лоши људи
Рођен у Нишу, од 1995. године живи ван Србије – био је шеф-диригент опере у Берну од 2001. до 2013. године, шест година је провео у Мексику као шеф-диригент Театра лепих уметности у Мексико Ситију.
Пропутовао је свет – од Европе преко Азије до Средње и Јужне Америке и на том путу схватио да се људи деле само на добре и лоше.
„Већ 28 година живим на релацији Швајцарска-Немачка-Мексико- Србија и јако ми је драго што преко свог посла могу да упознам цео свет. Ја људе делим само на добре и лоше и таквих свуда има независно од боје коже, порекла, вере. Веома ми је важно што сам себе убедио у то и што сам успео и друге да уверим да се људи деле само на добре и лоше“.
Публика свуда у свету, истиче Динић, на исти начин реагује на класичну музику:
„Скоро сам био у Кини са продукцијом 'Тоске'. Кинези су направили огроман напредак у свом развоју и слушању класичне музике. Мексико има потпуно фанатичну публику када је у питању симфонијска музика и опера. Мени је велико задовољство да путујем по свету, али увек се радо враћам својим коренима, Србији, у земљу из које сам поникао. Свуда пише да сам српски диригент, што ми је веома важно“.
Поносан сам на српску традицију
Труди се, каже, да свету покаже да је Србија предивна земља.
„Одрастао сам у породици где се страшно водило рачуна о васпитању и образовању. И ја имам децу и одговорно тврдим да једино што деци морате да дате јесте добро васпитање и образовање. Све остало ће сами и наћи ће свој пут био он Швајцарска, Србија или цео свет. Поносан сам на нашу традицију и после имиџа који нам је годинама штетио и који нам је наметнут, трудим се да убедим људе да дођу у Србију и да се увере у наше гостопримство, културу и традицију“.
У оквиру петог издања манифестације „Опера на води“, на платоу испред Геозавода 9. септембра ће дириговати Симфонијским оркестром и Хором РТС-а, а на програму ће бити филмска музика.
„На Коларцу смо 8. марта ове године имали сличан програм и публика је била одушевљена темама из 'Џејмса Бонда', 'Индијане Џоунс', 'Игре престола'. Сви воле ’Star wars’ и ’E.T’. Филмска музика је најчешће писана за велике симфонијске оркестре. Најпознатији светски композитори у том жанру Џон Вилијамс и Ханс Цимер писали су изванредну музику и добијали Оскаре“, каже Србољуб Динић.
Филмска музика, сматра, може публици да приближи класични репертоар:
„У Брауншвајгу имамо програм 'Pop meets classic’, у оквиру кога покушавамо да спојимо класичну са поп и рок музиком и мислим да пуно људи дође, чак и они који немају никаквих додира са класичном музиком. За мене је врло важно да се класична музика приближи ђацима у школи, гимназијалцима, да немају страх од те музике“.