Специјални саветник за информатику и дигитално банкарство у Удружењу банака Србије, Срђан Зец за Спутњик објашњава да је основна одлика дигиталног новца па и е-рубље то што је контролисан од централне банке што улива сигурност његовим корисницима.
„Значи то није класилчан криптоновац какав се појављује већ годинама уназад, као што је биткоин. У питању је дигитални новац контролисан од једне централне банке. Таквог новца већ има, почело је то да се ради. Швеђани су га увели. То је на неки начин један улазак у будућност, али за разлику од криптовалута овај дигитални новац има неку врсту позадине, односно утемељења у томе што га подржавају централне банке“, напомиње наш саговорник.
Напредно руско тржиште
За њега није изненађење што је Русија међу првима у Европи и свету увела дигиталну националну валуту.
„Русија и уопште руско тржиште је по питању дигиталног врло напредно тржиште и мислим да је ово један логичан ток и не видим ту ништа неочекивано. Напротив. С обзиром на то да се и друге државе спремају за то, у питању је један процес који су одређене државе покренуле и који иде својим током. Како се где буде усвајало тако ће то и функционисати“, каже стручњак за дигитално банкарство.
Систем на проби
У Русији ће, како је саопштила њена Централна банка, током августа почети примена дигиталне рубље међу ограниченом кругу клијената 13 одабраних банака који ће практично тестирати систем. На проби ће се наћи основне операције попут отварања и затварања дигиталних новчаника, преноса дигиталних рубаља између грађана, плаћања куповине и услуга помоћу КР кода, да би се листа операција и учесника постепено прошиивала.
Дигиталну рубљу издаје и контролише Централна банка Русије што је гарант сигурности е-валуте
© Sputnik / Наталья Селиверстова
Према речима гувернерке Централне банке Русије, Елвире Набиулине, масовно увођење дигиталних рубаља ће почети 2025. године.
Централна банка Русије која издаје и контролише дигиталну рубљу подржаваће је златним и девизним резервама, моћи ће утиче на формирање курса, а у будућности ће дигиталном рубљом бити могућа плаћања приликом куповине и у другим земљама.
За дигиталне рубље дигитални новчаник
Дигитална рубља ће се налазити у дигиталном новчанику који се налази на посебној платформи Централне банке Русије. Отварањем новчаника на тој платформи и његовим допуњавањем бавиће се посредничка банка, односно новчаник се може допунити у мобилној апликацији те банке.
Дигитална рубља ће по вредности потпуно бити једнака папирном апоену рубље, као и рубљи на банковној картици. Она је, практично, још један облик новца кога такође издаје Централна банка, само што ће уместо штампаног дигитални новац имати виртуелни код.
Коришћење дигиталне валуте за грађане биће врло једноставно, јер ће читав процес личити на оно како се већ користе мобилне и платне апликације, или електронски новчаници, објаснила је Централна банка.
Моћи ће да се користи онлајн, али и да служи као средство плаћања у офлајн режиму, при одсуству интернета.
Трансакције ће се обављати тако што ће се дигитални кодови преносити из једног електронског новчаника у други.
Грађани ће моћи да конвертују рубљу из једног облика у други, па ће овај облик новца моћи да се користи и за његово чување и штедњу.
Пошто се дигитални новчаник налази на платформи Централне банке Русије, она је практично чувар тог новца па ће корисници ће моћи да избегну крађу новца са рачуна и ризике од банкрота посредничких односно комерцијалних банака преко чије апликације се новчаник отвара и допуњује.
Дигитална рубља ће по вредности потпуно бити једнака папирној рубљи, као и оној на банковној картици
© Sputnik / Алексей Майшев
/ Дигитализација новца ће, по оцени руске Централне банке, да допринесе бржем, сигурнијем и једноставнијем плаћању, али и да доведе до веће конкуренције између финансијских организација, смањења трошкова платних услуга и трансфера новца.
И по оцени Зеца, дигитална валута има доста предности.
„Дигиталан новац, свакако, има примену у много више ситуација него што је у питању обичан новац. Између осталог и када су у питању некретнине. Размена таквог новца може да се обавља на разним платформама и много је ефикасније само управљање таквим новцем“.
Руски стручњаци наводе да ће обрачуни у дигиталним рубљама бити бржи него у безготовинском облику, да неће бити или ће бити минимална провизија за трансфере, а да ће максимални износ трансакције са њима бити три пута већи него код преноса преко такозваног система брзог плаћања.
Неоснован страх од злоупотреба
Страх од злоупотреба је, по њиховом мишљењу неоснован, јер је складиштење средстава у дигиталним рубљама безбедно због чињенице да се дигитални новчаник налази на платформи Централне банке Руске Федерације. Корисници ће, тако, моћи да избегну крађу новца са рачуна и ризике од банкрота комерцијалних банака ако користе само нови облик валуте.
Не споре да ће сигурно бити покушаја превара, али да би неко заштитио свој е-новац мора бити на опрезу и никоме не треба да открива личне и финансијске податке, кажу у Централној банци.
Зец указује да могућност злоупотребе увек постоји код сваке врсте новца.
„Код овог дигиталног новца који контролише сама централна банка управо због тога је онда и поверење грађана веће за разлику од криптовалута које су слободне на тржишту и немају никакво утемељење сем саме тржишне вредности“, каже он.
По оцени овог стручњака за дигитално банкарство, појава дигиталних валута се могла очекивати и практично је то иницирала појава криптовалута које су имале велике предности, али не и утемељење у централним банкама због чега је њихова вредност зависила од понуде и потражње на тржишту.
Американци и ЕУропљани заостају
То је, свакако будућност, у коју је Русија већ ушла, Шведска такође тестира е-круну, Индија ће, како је најављено, у овој финансијској години која је почела у априлу, лансирати дигиталну рупију. Кина је далеко одмакла у раду на дигиталном јуану, а близу увођења е-валуте су и Јапан, Јужна Кореја, Јужноафричка Република, Уједињени арапски Емирати, Саудијска Арабија.
Масовно увођење и коришћење дигиталне рубље за грађане Русије ће почети 2025. године
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ Евроспка унија ради на увођењу дигиталног евра, али он како процењују, неће заживети пре 2028. године. Регулатива је, како сматра Зец, фактор кочења зато што је доста земаља у ЕУ које немају међусобно усаглашену регулативу па је то успорило цео процес. Засад, међути, нема назнака да ће долар добити и своју дигиталну верзију, јер амерички ФЕД заоистаје по том питању и тек је почетком прошле године почела расправа о увођењу е-долара.
На питање да ли ће дигитална рубља бити популарна, Набиулина је приметила одређени скептицизам јавности према њој, али да је то нормална реакција која прати све новине.
Анкете су, ипак, показале да је око половине Руса старијих од 18 година спремно да испроба дигиталну рубљу, што је, како је оцењено, веома висока цифра за нови инструмент.