Готово је извесно, каже политички консултант Владимир Добросављевић, да САД као водећа сила у том блоку неће желети да дочекају председничке изборе следеће године са сликама рата на телевизијским екранима, јер је традиција америчких политичара да им спољна политика не буде доминантна тема изборне кампање.
Добросављевић овако коментарише све учесталије оцене у западним медијима, укључујући Си-Ен-Ен као водеће гласило званичног Вашингтона, да Украјинци нису испунили очекивања, али и с друге стране растуће незадовољство Кијева према Западу због, како сматра, недовољне војне помоћи.
„Званични Кијев и људи везани за њега не сагледавају објективно ситуацију из разлога сопствених интереса. Чињеница је да би Украјина тешко издржала и оволико да није било здушне помоћи западних савезника. С друге стране, ово није класични рат, ово је де факто рат исцрпљивања, а Русија је далеко спреминија, има далеко више капацитета од Украјине“, оцењује експерт.
Помоћ Украјини постаје све скупља за Запад - унутарполитички
Не треба заборавити, истиче он, да поред Кијева и Москве постоји и трећа заинтересована страна, а то су западни савезници, који све време покушавају да имају једну врсту контролисаног регионалног рата који би исцрпљивао економски Москву, што се није догодило - показало се да санкције и сам рат нису нашкодили Русији у мери у којој су они желели.
„За ту трећу страну у овом рату, западне савезнике, овај рат постаје све скупљи“, оцењује Добросављевић.
Он зато, имајући у виду приближавање америчких председничких избора 2024, очекује да у другој половини ове године почне, како каже, прво опипавање пулса за колико-толико одрживо примирје, а да ће онда у неком тренутку доћи и до почетка ширих преговора, не смо између Москве и Кијева него између Москве и западних савезника.
У прилог овој тези Добросављевић наводи и оцену познатог америчког стручњака, Џона Миршајмера са Чикашког универзитета, који предвиђа да ће Русија остварити победу, не тријумфалистичку, али у сваком случају неће имати мање од онога што сада контролише.
Украјинаца испод 30 милиона
Самим тим, како каже, отпадају максималистички циљеви Кијева и Запада. Као разлоге наводи чињеницу да је у кључном аспекту овог рата, артиљерији, однос између Русије и Украјине један према десет.
Такође, важан је и демографски аспект: Украјина је у последњим попису имала 38 милиона становника, а по подацима које наводи Миршајмер, преко осам милиона Украјинаца је напустило земљу што значи да то сада има испод 30 милиона становника.
Ресурси Украјине зато нису такви да она може да издржи дуги рат, а и амерички професор сматра да ће Запад подржавати Украјину онолико дуго колико то њему не буде прескупо. Оног тренутка кад то постане превише скупо због унутарполитичке динамике, економије тог тренутка ће се тражити неко решење и излаз.
Добросављевић скреће пажњу и на предстојећи самит БРИКС-а као и на чињеницу да је још 23 земаља заинтересовано за чланство у том блоку.
„Пред нашим очима се ствара нова архитектура света и у тој архитектури свако тражи своје место, сви они у новој констелацији односа желе да покажу да су у капацитету да утичу на ствари од глобалног значаја“, уверен је експерт.