САД су „учиниле управо супротно од онога што смо мислили да ће урадити“, пренео је француски лист коментар дипломате који је тим поводом поручио:
„Са таквим савезницима, непријатељи нам не требају“.
Тиме што је послала Викоторију Нуланд у Нигер, Америка је показала да је спремна да разговара са лидерима пуча, наводи „Фигаро“.
„За (француског председника) Емануела Макрона, у питању је био кредибилитет Француске, посебно у смислу дискурса према демократији. За Американце, чак и ако су забринути због брзог повратка уставном поретку, приоритет је стабилност региона“, навео је извор француског листа.
Американци једноставно желе да изнад свега „задрже своје базе“ у региону, навео је француски дипломата, оцењујући да Вашингтон неће оклевати да одустане од захтева, како то називају „уставног легалитета“, да би постигао свој циљ.
Сада, Париз страхује да би Вашингтон могао да, иза леђа Француској, постигне споразум са војном владом Нигера.
Париз је, такође, незадовољан чињеницом да упркос томе што и Француска и САД имају снаге у Нигеру, незадовољство локалног становништва изазива само присуство француских војника, пренео је РТ.
Ескалација у Нигеру
Побуњеници у Нигеру су 26. јула објавили да смењују Мухамеда Базума са места председника земље, затварају границе, уводе полицијски час, суспендују устав и забрањују политичко деловања партија. Они су 28. јула саопштили да је шеф државе постао генерал Абдураман Тијани. Током пуча он је предводио председничку гарду, чије су јединице притвориле и настављају да држе Базума. У Базумовом кабинету прво су тврдили да војска није подржала побуњенике, али је касније команда Оружаних снага изјавила о својој солидарности са њима.
Лидери већине западних земаља и регионална афричка организација ЕКОВАС осудили су преврат. Почетком августа, учесници хитног састанка начелника генералштабова Оружаних снага земаља ЕКОВАС-а одржаног у Абуџи усвојили су план у случају војне интервенције у Нигеру.