Три синхронизована напада на Србију и Србе обављени су ових дана преко немачких медија. Извесни Муамер Бећировић написао је у „Берлинер цајтунгу“, у тексту насловљеном „Доминација Србије се мора сломити“, да би Немачка требало да подстиче немире у Србији.
У „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ нама добро познати Михаел Мартенс пише да су српски властодршци чврсто лојални Путину. У берлинском „Тагесцајтунгу“ аутор Ерих Ратфелдер износи оцену да „Европска унија и САД желе да придобију српске националисте политиком разумевања“, што је, како сматра, „опасан курс“.
Амбасада Србије у Берлину оштро је протестовала против Бећировићевог текста у „Берлинер цајтунгу“ а председник Србије Александар Вучић захвалио се на Инстаграму Си-ен-ену и „Франкфуртер алгемајне цајтунгу“ на свакодневној промоцији.
Немачки напад на Србију: Континуитет политике Зелених још од НАТО агресије
Нерасположење према Србији у Немачкој није од јуче, а кулминирало је ових дана јер садашњи тон спољној политици Немачке дају Зелени, каже за Спутњик сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.
Достанић подсећа да се агресија НАТО на СРЈ 1999. догодила у време кад су Зелени били део власти у Немачкој, тако да се може говорити о континуитету њихове политике. Тадашњи немачки шеф дипломатије и лидер Зелених Јошка Фишер агресију на СРЈ оправдао је позивањем на Аушвиц, једним „моралистичким аргументом“, тако што је рекао да се не сме дозволити нови Аушвиц у Европи.
„Странка која је активно учествовала у промовисању наводне косовске државности, која је практично покретач агресије на Србију не може другачије него да стално испод ока гледа Србију и да је сумњичи за свакаква непочинства. Такође, не треба заборавити да су немачки и аустријски Зелени у доста блиском односу са Куртијевом странком Самоопредељење тако да ту постоји логична коалиција, поклапање које није ништа ново и чему се сад не треба чудити.“
Непријатност због Шмита
Коментаришући изјаву председника Скупштине Републике Српске Ненада Стевандића да је Немачка као главну мету нациљала Републику Српску, Достанић каже да су обе ствари у игри, поготово кад су Зелени у питању.
Република Српска можда није главна мета, али свакако јесте једна од мета, истиче Достанић и додаје:
„За Немачку је посебно непријатно што је Кристијан Шмит Немац за кога се у Републици Српској тврди да није легални високи представник и стварно је његова легалност у најмању руку доста упитна. Чак и сама позиција високог представника толико година после рата мало је на стакленим ногама. Али опет, то спада у ту глобалистичку политику Зелених који на некакав ентитет као што је Република Српска из својих идеолошких разлога гледају као на неку ненормалну ствар. У том мултикултуралистичком пројекту гледају на нешто као што је Република Српска као на неки деформитет, на некакву аномалију.“
Достанић констатује да су и на Косову и Метохији и у Републици Српској српски интереси на мети, барем кад су у питању немачки Зелени.
Немачка није показала моћ ни пре рата у Украјини
Поводом оцене Стевандића да Берлин покушава да врати моћ на међународној сцени коју је изгубио због сукоба у Украјини, Достанић каже да је питање колику је моћ имала Немачка и пре сукоба.
„Они своју моћ нису ни раније показали, а сада је то на још нижем нивоу, тако да мислим да се не ради о томе. Ради се просто о континуитету и идеолошкој политици Зелених који ће наставити да воде политику у складу са оним што је њихов програм и њихова идеологија а у тој њиховој агенди су и независност Косова, и укидање Републике Српске постављени као спољнополитички циљеви. Без обзира на рат у Украјини. И да нема рата у Украјини, немачки Зелени не би били добро расположени према Републици Српској“, закључио је Достанић.