КУЛТУРА

„Дечански кључ“, филм о српском Нотр Даму: Кад видиш Дечане после тога више ништа није исто

Оно што је Нотр Дам за Французе, Високи Дечани су за Србе. Високи Дечани су „срце и корен свих ствари“ за Србе а после посете Дечанима више ништа није исто, каже Милутин Петровић, редитељ документарца у настајању „Дечански кључ“.
Sputnik
На конкурсу Филмског центра Србије у категорији Суфинансирање производње домаћих дугометражних филмова са националном темом финансијски је подржан пројект „Дечански кључ“ Милутина Петровића.

„Дечански кључ“: Кад видиш Дечане после тога више ништа није исто

У образложењу комисије наводи се да је историја манастира Дечани у доброј мери и историја Србије. Борба за опстанак манастира јесте и борба како средњевековне тако и модерне Србије. Аутор на добар начин концентрише пажњу на две кључне кризе манастира: ону из 18. века као последицу сеобе Срба и ону у контексту ратова деведесетих.
Планирајући да користи различите врсте документарног материјала, ауторова намера је да филм води тако да из више углова,преко историјата Дечана, представи слику динамичне историје Косова и Метохије, навела је комисија Филмског центра Србије.
Редитељ Милутин Петровић каже за „Орбиту културе“ да је хтео да уради нешто велико, „најбољи филм свих времена“ а Дечани су повод за тако нешто, јер су стварно „срце и корен свих ствари“. Ко год није био у Дечанима он то може да не зна, а ко год је био разуме о чему је реч, јер Дечани су место где одеш и после тога више ништа није исто.
„И то није никаква мистификација, није нека онострана ствар него је физичка. Буквално, одеш тамо и питаш се шта се сад променило. Имају Дечани оно што смо ми некад звали 'овер', значи то је нешто што је изнад свих нас. Кад сам видео Дечане и кад сам то осетио, ја сам помислио: Боже ови људи који су ово радили, Свети краљ Милутин, у ствари Цар Душан је највише радио и то је највише његова задужбина, они су имали такав увид у естетику, у стил, у дубоке духовне ствари које су везане за лепоту, за склад, за такве неке ствари које чине суштину човечанства, да сам се ја према њима, а мислећи да се тиме бавим и да је то моје занимање, осетио као неки последњи необразовани папак“.

Српски Нотр Дам: Привилегија је што смо потомци градитеља Дечана

Екипу филма „Дечански кључ“ уз Петровића као косценаристи чине Саша Радојевић, Ана Родић и Живојин Ракочевић из Грачанице, а намера им је да раде са епископом новобрдским Иларионом Лупуловићем и игуманом Високих Дечана Савом Јањићем.
Петровић открива да Живојин Ракочевић у разговору са странцима прича да је оно шта је Нотр Дам Французима, то су Србима Високи Дечани.
Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани
„С тим да ту има једна огромна разлика, а то је да је Нотр Дам прављен у центру Париза а Дечани су у једној далекој долини, испод планина где су пећине за монахе. Имати толики шмекерски став, изнад тог богатства и лепоте којом располажеш да то не радиш тамо где ће то сви да виде него тамо где ћеш да се склониш, то је као да обучеш најлепше одело и онда не изађеш из куће. То је толико величанствено да мислим да ми сад последњим снагама и људскошћу уопште одржавамо везу са тим људима који су све то радили. И то је таква привилегија да су они наши преци и да ми имамо неко право да кажемо да смо њихови“.

Прича о два игумана у тешким временима

Други разлог зашто се ради филм, према Петровићу, проистиче из проблема ког Срби имају, а то је да се обраћају сами себи, односно да се „све ствари које имају елементе пропаганде обраћају онима за које нема потребе да их убеђујеш“.
И зато не успевају да добаце до људи који су циници, скептици или који то не воле, а Петровић као човек са пуно искуства у раду у разним медијима који се баве покретним сликама, мисли да може добацити до оне публике „која није унапред убеђена да је дивно да види неке дивне монахе како се моле док је упаљена свећа“.
„Дечански кључ“ ће се бавити двојицом свештеника између којих постоји паралела а то су садашњи игуман Сава Јањић и Данило Кажанегра који је био игуман током „можда још тежих времена, ако су била икад тежа времена“, крајем 18. века. Петровић се нада да ће екипа филма крајем септембра отићи до Дечана и почети да ради.
„Волео бих да снимамо крајем јесени кад почињу снегови, по тешким условима. То неће бити тај филм као залази сунце, дивна грађевина, то већ постоји у архивама и ако нам буде требало, то ћемо узети. Људи не знају, али средином осамдесетих година је ТВ Београд радила серију. Редитељ Драгослав Бокан са сниматељем Зораном Синђелићем је провео месец дана у Дечанима и они су снимили озбиљну серију документараца, у смислу да су се пели у куполу, правили скеле, снимали крупне кадрове од свећа до иконостаса... Ми сад нећемо снимати архитектуру, камење и предмете него ћемо се бавити двојицом игумана и тим живим људима који носе то чудо“.
Петровић открива да је планирано је да премијера филма „Дечански кључ“ буде следеће године на Дан светог краља Стефана Дечанског, 24. новембра.
ДРУШТВО
Иза капија велике светиње: Тамо где српска земља прима најјаче ударце и најлепше светли
Коментар