Њихово решење је да у њега додају микрочипове.
Том методом чипови величине зрна соли уметаће се у налепнице које се налазе на кори колутова пармезана, пише Гардијан.
Чипови функционишу као дуготрајне ознаке за храну које се могу скенирати, уграђени су директно у ознаку QР кода и прави их америчка компанија „П-Чип Корпорејшн“.
Сир, чија се историја може пратити све до средњег века, добио је статус заштићене ознаке порекла (ПДО) у ЕУ 1996. и према тим правилима пармезаном може да се назове само врста сира која се производи на северу Италије, у регијама Парма и Ређо Емилија.
Поред тога, колутови сира, који су у просеку тешки 40 килограма, морају да сазревају најмање 12 месеци у планинском подручју, а стручњаци их тестирају две године након производње да би се потврдили да су тамо сазрели.
Статус ПДО даје се намирницама „произведеним, прерађеним и припремљеним у датој географској области коришћењем признатог умећа“, а поред пармезана, дат је француском шампањцу, португалском вину и грчком каламата маслиновом уљу.
С обзиром на строга правила за добијање сертификата, такви деликатеси се обично продају по вишим ценама, што их чини примамљивим тржиштем за имитације, а ПРЦ процењује да годишња глобална продаја фалсификованог сира достиже око две милијарде долара.