На овај начин дугогодишњи дописник српских медија из Москве Ђуро Билбија сумира резултате посете највиших званичника Републике Српске, председника републике Милорада Додика и српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић Будимпешти.
Цвијановићева и Додик имали су низ састанака у мађарској престоници и разговарали су, између осталог са мађарским премијером Виктором Орбаном, турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, председником Азербејџана Илхамом Алијевим, али и са председником Татарстана Рустамом Минихановим. Додик је на састанку са лидером Татарстана иницирао потписивање споразума о сарадњи између Републике Српске и ове руске федералне јединице.
Српска се креће у исправном смеру – ка Русији
Према Билбијиним речима, најава да ће председник Републике Српске у октобру посетити Москву потврда је исправне политике коју Бањалука води.
„Саставни део и стуб носач те исправне политике су односи са Русијом. Додик врло добро зна да га прогоне због ставова према НАТО, према БиХ и става о покушајима успостављања западног протектората над њом, као и због односа са Владимиром Путином и Русијом“, објашњава Билбија.
Покушаје Запада да економски сломе Републику Српску, Милорад Додик је санирао споразумом о улагању са Мађарском и Азербејџаном, чиме ће штета од одустајања Немачке да кредитира четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској бити санирана. Додику остаје да до краја године уговори ширу сарадњу са Татарстаном.
Татарстан је република у оквиру Руске Федерације и која је, према Билбијиним речима, у доброј мери центар руске индустрије. На територији Татарстана налазе се аутомобилска и индустрија тешких камиона, као и добар део војне индустрије – градови Казањ и Самара спадају у најразвијеније градове у Русији. Татарстан има јако развијену петрохемијску и аутомобилску индустрију, у чему Билбија види могућа поља сарадње са Републиком Српском.
„У сваком случају, за Републику Српску је излазак на територију Русије јако значајан и тек ће бити значајан јер ће Русија постати један од мегаекономских и геостратешких региона света“, сматра он.
У прекомпозицији међународних односа, Република Српска ће морати да нађе своје место, а тренутно иде у добром смеру, додаје он.
Српска, Турска и Мађарска имају исти интерес
Додик има срдачне односе са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и мађарским премијером Виктором Орбаном зато што се ове две државе осамостаљују од истих центара моћи од којих се осамостаљује и Република Српска, каже Билбија.
„Мађарска неће да легне под америчку либералну протекторску амбицију да они њоме владају, формирају свест младе генерације и тако даље. То ни Додик неће. И зато су Мађарска и Република Српска постале блиске, јер постоји нешто што их зближава“, објашњава он.
Са друге стране, Турска је најсамосталнија држава у оквиру НАТО и Ердоган у том смислу гаји одређено разумевање према Републици Српској које немају они који желе и покушавају да створе унитарну БиХ. Ердоган ће свакако наставити да подржава Бошњаке, међутим, он не гаји искључиво империјалне амбиције према тој земљи, напомиње Билбија.
„Он има и друге интересе. Он мора, да би побегао од Американаца, да би економски и војно био јачи, да се ослони на Русију. И тако, када се погледа, Ердоган, а он то говори чак и јавно, економски и делом геополитички се оријентише ка Русији. То исто ради и Додик и зато нека врста разумевања у троуглу Ердоган-Додик-Орбан постоји“, закључује Билбија.