После састанка са мађарским премијером Виктором Орбаном, председник Србије Александар Вучић изјавио је да су разговарали и о граничном прелазу Србије и Мађарске где ће се направити нешто што до сада није виђено.
„Очекујемо подршку ЕУ. Покушаћемо да направимо једну контролу, не две, него једну контролу за грађане Србије, Мађарске и остале који прелазе границу, нешто највеће што захтева стотине милиона евра улагања. Први пут смо разговарали и први пут ћемо то понудити и нашим румунским пријатељима, на тромеђи. То је за Реске-Хоргош од изузетног значаја“, истакао је Вучић.
Никад бољи односи Мађара и Срба
Шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор каже за Спутњик да немају детаљне информације о том пројекту, али да подржавају ту идеју као и све што приближава српски и мађарски народ, односно све што олакшава прелазак српско-мађарске границе.
Сви грађани Србије, посебно они који живе у пограничном подручју, знају колико се чека на граничним прелазима у летњим месецима и да то није ни нормално, ни у складу са толико добрим политичким и економским односима Срба и Мађара, односно Србије и Мађарске, који, према Пастору, никад нису били овако добри.
„Но, то не зависи од Мађарске, још мање од Србије. Гужве се појављују на мађарској страни границе, а разлог је што су они део шенгенског простора и ту је практично капија ЕУ, на Хоргошу и свим другим мађарским граничним прелазима. Иницијативу свакако подржавамо и ми као Савез војвођанских Мађара смо свих ових година апеловали, пре свега на државне органе Мађарске да се нешто уради да би тај прелазак границе био у складу са овако добрим политичким и економским односима. Тако да смо ми апсолутно за реализацију ове идеје.“
Пастор додаје да се овим летњим месецима путничка возила сатима чекају на прелазу Хоргош, а што се камиона тиче, то траје и многоструко дуже, тако да би економски бенефити свакако били огромни, закључио је Пастор.
Боља пропусност границе
Уколико би ЕУ одвојила новац за тај пројекат, радио би се један модернизован гранични прелаз будући да се ради о спољној граници ЕУ, каже научни саветник у Институту за европске студије Александар Гајић
Aко би се у пројекат укључила и Румунија, то би значило да би се прелаз градио на тромеђи Румуније, Мађарске и Србије, такође на спољној граници ЕУ, јер између држава чланица не може да се прави прелаз јер су границе између њих само номиналне, објашњава Гајић.
„Што се тиче користи, кључна ствар је да су преоптерећени гранични прелази између Србије и Мађарске. И за српску и за мађарску страну што се тиче превоза путника и робе потребно је да постоји више граничних прелаза где ће задржавање бити краће, а пропусност робе и људи већа. У том смислу, то је за сам транспорт, комуникацију и пролаз људи и роба једна повољност која би била погодна за две стране, и у случају да се укључи Румунија и за трећу страну. С тим што Мађарска ту гледа интерес да мађарској националној мањини на тој тромеђи омогући бржу пропусност и бољу комуникацију са матичном земљом. Значи Мађарска гради ту, пре свега, своје националне интересе и етничке везе са Мађарима који су остали изван Мађарске“.
И Србија би требало да подржи тај пројект јер се на тај начин релаксира граница према ЕУ, практично према Мађарској која је за нас један од значајнијих енергетских али и трговинских партнера.
„А и у политичком смислу Мађарска подржава и Републику Србију и Републику Српску, по свим кључним питањима у садашњим институцијама ЕУ, па и шире, на нивоу Уједињених нација. Тако да, ако би то допринело још бољим односима, а донело и корист грађанима једне и друге земље, то је ствар која би без сумње била позитивна“, закључио је Гајић.