„Ја сам 'Траг дивљачи' замислио као први део трилогије која би се незванично могла назвати 'Почетак пропасти Југославије'. Први филм се дешава неколико месеци пред Титову смрт када почињу да се појављују националистичке страсти и дешавају разне борбе за моћ и власт на политичким, друштвеним и полицијским нивоима које су веома утицале на грађански рат деведесетих“, каже Павловић за Спутњик.
Лепе реакције публике у Москви
Филм „Траг дивљачи“, снимљен по мотивима прозе Живојина Жике Павловића, прати моћника Удбе и амбициозног новинара које повезује брутално убиство у измишљеном граду Врановцу у источној Србији 1979. године. Овај случај потреса југословенску јавност, а главни ликови истражују случај, свако из сопствених побуда.
“Филм „Траг дивљачи“, снимљен по мотивима прозе Живојина Жике Павловића
© Фото : Промо
Павловић је изузетно задовољан пријемом филма код публике и критике.
„Филм је приказан на 10-12 фестивала до сада и отприлике је толико је и награда освојио. И серија од четири епизоде је наишла на одличне реакције. Показало се да је прича пријемчива и публици у Москви. СССР је био сличан Југославији у погледу друштвене и политичке структуре седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, тако да је филм изазвао лепе реакције у Москви. Прилзили су ми чак и млади људи који се нису ни родили у време радње филма, али било им је занимљиво да прате филм и идетификовали су се са нашим јунацима“, истиче редитељ, син великог Жике Павловића.
Нови талас осамдесетих у фокусу другог дела
У наредне две године, најављује, планира да сними наставак „Трага дивљачи“ који би обухватио период између 1983. и 1985. године:
„После Титове смрти смањио се утицај Комунистичке партије на друштво и живот у Југославији и друштво је постало либералније. Ту ћу се највише бавити процватом културе и уметности у том периоду, а поготово ћу се фокусирати на музичку сцену и појаву аутохтоног музичког правца карактеристичног за Југославију - новог таласа. Истовремено се десио и уплив дроге - хероина на југословенско тржиште. Постоји теорија, са много страна потврђена, да је то изведено од стране сужбе државне безбедности. Из ког разлога не знам и нисам успео да докучим, међутим највећи данак је дрога узела међу младим уметницима музичке индустрије тог времена. Фокусирао бих се на ту дуалност између слободе и њеног свргавања на чудан начин“.
Ненад Павловић
© Фото : Танјуг / Димитрије Николић
У трећем делу редитељ ће обрадити период између 1989. и почетка 1991. кроз догађаје које сматра кључним за финалну фазу бујања национализма која је довела до грађанског рата:
„Ту мислим на аферу око куповионе оружја за хрватску војску, затим на говор Слободана Милошевића на Газиместану па туча на Максмеру између навијача Црвене звезде и Динама из Загреба, као и на демонстрације 9. марта 1991. Филм се не би бавио ратом већ би се завршио непосредно пре него што ће да букне“.
Од безбрижног детињства до пакла деведесетих
Цео тај период се Павловића непосредно дотиче:
„Ја сам рођен 1979. када се дешпава 'Траг дивљачи' и своје детињство сам проживео осамдесетих, а затим и најранију младост током деведесетих које су заиста биле паклене са санкцијама, инфлацијом, растом криминала и на крају бомбардовањем 1999. Тако да добро памтим то време. Помешана су ми осећања, јер сам с једне стране, проживео заиста безбрижну најранију младост осамдесетих година да би деведесетих година све отишло у понор незамислив за неког ко има 11-12 година. Ја сам тада већ био доста упознат са историјом и ратовима, колика су то зверства и нисам могао да претпоставим да ће се то десити нама у том тренутку“.
Павловић примећује да данас живимо последице свега што се дешавало у том периоду иако је прошло 30-40 година
„Све је и даље у неком мраку тог периода, који утиче на наш жувот и ставрност данашњице, мада се ја трудим да увек будем позитиван. Можда је то разлог због чега желим да направим ову трилогију о пропасти Југославији која би имала едукативни карактер за све нас поготово младе који би волели да знају шта се ту дешавало. То нису историјски филмови иако су засновани на бројним истинитим и познатим историјским догађајима“.
Павловић за Спутњик открива да ће главни јунак у другом филму бити млади музички новинар који се појављује као стажиста на почетку „Трага дивљачи“:
„Тај млади панкер, кога игра Павле Чемерикић, у последњој сцени филма 'Траг дивљачи' стоји на платоу испред Филозофског факултета испред улаза у тадашњи клуб Ф, који је био један од култних места за изласке за младе који су слушали рок и панк у то доба. Замисао је да у другом делу он буде главни јунак као млади новинар који прати музичку сцену, бендове, концерте и сам покушава да се бави музиком. Ту је и лик докторке Бабић у тумачењу Наде Шаргин која је моја велика инспирација. А у трећем делу, који још нисам до краја осмислио, можда ће заједно причу водити млади новинар Пеђа из другог дела и новинар Југослав кога је у првом филму тумачио Раша Буквић“.