.jpg){kind=link}
Током пројекта дигитализације у Националном музеју Данске, група истраживача са Оксфорда је успела да добије узорке из унутрашњег језгра цигле из асирског периода. Научници су извукли древну ДНК из узорка прилагођавајући протокол који је раније коришћен за друге порозне материјале, као што је кост, пише у саопштењу Универзитета Оксфорд.
Цигла из древног ирачког града Нимруда, на којој је акадским језиком било написано „Власништво палате Ашурнасирпала, краља Асирије“, била је направљена од глине из долине реке Тигар, помешане са плевом, сламом и животињским изметом, а потом сушена на сунцу, па је сачувана и ДНК, јер није било печења. Захваљујући анализи ДНК, научници су успели да отворе праву „временску капсулу“ биљног света тог времена.
Након што је ДНК секвенционирана, истраживачи су идентификовали 34 различите групе биљака. Породице биљака са најзаступљенијим секвенцама биле су купус и вресови. Остале заступљене породице су бреза, ловор,биљке штитоноше и култувисане траве.
Према истраживачима, анализа пружа фасцинантан увид у разноликост биљних врста које су се гајиле у то време и на том месту, а у истраживању објављеном у часопису „Нејчр сајентифик рипортс“ наводи се да ова анализа може отворити пут сличним студијама на глиненом материјалу са различитих локалитета и из различитих временских периода.
Иначе, будући да је на цигли било исписано да је власништво краља Ашурнасирпала, могуће је одредити њену тачну старост, па је утврђено да је опека направљена између 879 и 869. године пре нове ере.
Интердисциплинарни тим научника, у ком су били асиролози, археолози, биолози и генетичари, тако је упоредио своју анализу са савременим ботаничким записима из Ирака, као и са описима древних асирских биљака, наводи Све о археологији.