То је мисија која се сматра кључном за истраживање Месеца и статус земље као свемирске силе. Ево што се зна о присутности смрзнуте воде на Месецу и зашто је свемирске агенције и приватне компаније виде као кључ за колонизацију, рударење и потенцијалне мисије на Марс.
Како су научници пронашли воду на Месецу?
Још 1960-их, пре првог слетања Апола, научници су нагађали да би вода могла да постоји на Месецу. Узорци које је посада Апола вратила на анализу касних 1960-их и раних 1970-их деловали су суви.
Године 2008. истраживачи Универзитета Браун поновно су прегледали те лунарне узорке новом технологијом и пронашли водоник унутар сићушних зрнаца вулканског стакла. Године 2009. НАСА-ин инструмент на сонди „Чандрајан-1“ Индијске организације за свемирска истраживања открио је воду на површини Месеца.
Исте године друга НАСА сонда која је погодила јужни пол пронашла је водени лед испод површине Месеца. Ранија НАСА мисија Лунар Проспектор из 1998. пронашла је доказе да је највећа концентрација воденог леда у осенченим кратерима јужног пола.
Зашто је вода на Месецу важна?
Научници су заинтересовани за џепове древног воденог леда јер би могли да пруже податке о лунарним вулканима, материјалу који су комете и астероиди допремили на Земљу и пореклу океана.
Ако водени лед постоји у довољним количинама, могао би да буде извор питке воде за истраживање Месеца, као и да помогне у хлађењу опреме. Такође би могао да се разгради за производњу водоника за гориво и кисеоника за подршку дисању мисија на Марсу или лунарно рударење, преноси портал Индекс.
Уговор Уједињених народа о свемиру из 1967. забрањује било којој нацији да полаже право на власништво над Месецом. Не постоји одредба која би зауставила комерцијално пословање. Напори под вођством Сједињених држава да се успостави скуп начела за истраживање Месеца и коришћење његових ресурса Артемик Акордс имају 27 потписника. Кина и Русија нису потписале.
Месечев јужни пол нарочито је неприступачан
Ранији покушаји слетања на Месечев јужни пол су пропали. Руска летелица Луна-25 ове недеље је требало да слети на јужни пол, али се отела контроли при прилазу и срушила у недељу. Јужни пол, далеко од екваторијалног подручја које су циљале претходне мисије, укључујући слетање Апола с посадом, пун је кратера и дубоких ровова.
Претходна индијска мисија 2019. године није успела сигурно да слети близу подручја које је циљао „Чандрајан-3“. И Сједињене Државе и Кина планирале су мисије на јужни пол.