Путуј Европо, немој више чекати на нас, комотно већ сада у Хумској после једног одиграног меча са Данцима могу да запевају челници и фудбалери Партизана рефрен чувеног хита „Криви смо ми“ Ђорђа Балашевића.
Црни Партизан се обрукао за све паре на стадиону „Рајт ту дрим парк“, где је примио поменутих пет, а без претеривања могај је још толико да се лопти на путу ка мрежи нису испречили голман Александар Јовановић и оквир гола – пречка, статива...
Екипа коју је Партизан 2018. године у оба наврата надиграо и поразио, показала је да више „ништа није труло у држави Данској“, већ да су „метастазе“ у Хумској, а пацијент је при издисају.
Тај пацијент, нажалост, зове се ФК Партизан. Некада респектабилни клуб с европским реномеом, постао је џак за ударање којекаквим Данцима, Азерима и осталима. Немоћан да било шта промени тренер Игор Дуљај моментално је иступио пред медије, поручивши по ко зна који пут да је он кривац, да се ништа не замера играчима. Не пије то више воду, тешко да икада и јесте. Дуљају свака част што је у тренуцима када нико није хтео да седне на клупу Партизана, он, као бивши војник некада славног клуба, прихватио без размишљања.
Понудио је и оставку, истој оној управи чија се оставка тражи месецима, али све гласније скандирање и бојкот јужне трибине која зврји празна сваки меч у Хумској, не чују и не виде они који седе у најудобнијим фотељама стадиона ЈНА.
Катастрофа у Фаруму морала би да натера оне који вооде Партизан да се добро запитају у ком правцу иде клуб који се у не тако давној прошлости борио и играо Лигу шампиона, а сада у сезони купања завршава европску одисеју и то на путу ка Лиги конференција.
После црно-белих и Чукарички је, очекивано, страдао у Пиреју. Пораз резултатом 3:1 у првом мечу плеј-офа за Лигу Европе је прихватљив, с обзиром на то како су се одвијале ствари на Караискакису.
Могла је и ту да уследи катастрофа!
Већ у трећем минуту капитулирао је тим с Бановог брда, да би у четвртом Грци погодили пречку, а већ у шестом је поништен гол Олимпијакосу због офсајда у ком се нашао Масурас. До полувремена је било 3:0, поништен је домаћину још један гол на почетку других 45 минута, да би Игор Миладиновић голом у 93. минуту донео трачак наде за потенцијално чудо у реваншу.
Сувише је искусан и велики клуб Олимпијакос да би прокоцкао два гола предности пред реванш у Лесковцу наредне недеље, али докле год постоји теоретска шанса, Брђани су у игри.
За разлику од Партизана, који је отписан већ после првог меча са Нордсјеландом. Да сумирамо утиске за крај, а позваћемо се на суву статистику која каже следеће: српски клубови одиграли су до сада ОСАМ утакмица у европским куповима и на нивоу статистичке грешке уписали ЈЕДНУ победу уз СЕДАМ пораза и забрињавајућу гол-разлику 6:21.
Звезда је ту да осветла образ, као директан учесник групне фазе Лиге шампиона, али и то може да буде мач с две оштрице у зависности од жреба који ће бити одржан крајем августа.
Играће ТСЦ из Бачке Тополе Лигу Европе, Чукарички такође има Европу „у џепу“. Али, после лекција очитаних од просечних европсикх клубова, српски би требало да се запитају шта им је чинити када се лопта буде закотрљала на великој сцени.
У супротном, боље да су одмах као Партизан узели да певуше Балашевићев хит...