Само у односу на прошли Евробаскет Пешић неће моћи да рачуна на: Николу Јокића, Василија Мицића, Николу Калинића, Владимира Лучића, Марка Јагодића-Куриџу, Огњена Јарамаза и Немању Недовића. Због повреде отпао је и Алексеј Покушевски, као и Ален Смаилагић, Урош Трифуновић...
Отпадали су они из различитих разлога, посебан разлог зашто не игра „врти“ се и око Милоша Теодосића, али то не значи да Србија иде на Светско првенство са белом заставом.
Као што врло јака екипа са све Николом Јокићем није већ окачила медаљу око врата и пре него што је отишла на Евробаскет (на крају завршила као девета), тако се ни овим сада момцима не може и не сме одузети шанса да пробају.
Да сањају.
Можда појединачним квалитетом нису на нивоу Николе Јокића или Василија Мицића, али имају срце и мотивације на претек.
Као што смо гледали у чувеној серији „Отписани“ како Прле и Тихи побеђују непријатеља са мањом бројчаном снагом, али уз много срца и жеље, тако би и Пешићеви „Дописани“ могли да понове слично у Манили.
У најмању руку можемо да констатујемо да је ово репрезентација која са најмање помпе и реалних ишчекивања иде на неко велико првенство. Објективно и треба да буде тако.
Али... Нико не сме да каже да срце Алексе Аврамовића и Огњена Добрића, прецизна рука Богдана Богдановића, високи скокови НиколеМилутинова и младост Николе Јовића неће донети резултат који ће „прешишати“ резултат са Евробаскета на који смо отишли са, на папиру, снажнијом екипом.
Као што су Орлови ослабљени, тако су ослабљене и бројне друге екипе. Неће Пешић рачунати на Николу Јокића, али неће ни Грци на Адетокумба, Слукаса или Калатеса, Литванци на Сабониса, Американци су стигли са не тако звучном екипом као што би могли, Канађани не рачунају на Џамала Марија,Шпанци на Рикија Рубија, Јапанци на Хачимуру...
Дакле, свашта је могуће. Ако Србија буде играла борбено, ако буде дисала као једно, ако буде сваки играч летео по терену и давао сто одсто од себе...
Дописани могу да направе добар резултат. Поготово што им и жреб иде на руку.