Није најјасније зашто је Богдановић био негативан у прве две утакмице, да ли је то због судија које су дозвољавале да га ривали бесомучно туку без казне, да ли због чињенице да је морао да размишља о целој екипи, а не само о својој игри, тек није капитен Србије личио на правог себе.
Као што је већ писано на страницама Спутњика, у једној рекламној кампањи пред Мундобаскет Богдановић је поручио да би да "дигне фрку" и чини се да је то урадио после очајног полувремена српског тима у дуелу са Порториком.
Од почетка трећег меча на Светском првенству против Јужног Судана Богдановић је деловао спремно да то уради, преузео је иницијативу, најпре шутевима, а потом и асистенцијама, радио је све на терену и полувреме је завршио са 15 поена и четири успешна додавања, на крају је имао шест тројки, 23 поена и девет асистенција!
Важније од тога, коначно је Богдан почео да се смеје на терену, коначно смо видели његов заштитни знак, а када је тако, већ више од деценију, знамо да ће све бити како треба.
И било је, није Србија дозволила да јој се понови Порторико, није ни Богдановић дозволио да му нешто скрене пажњу, да му помери фокус и учини га нервозним, својом енергијом је носио целу екипу, улио јој је самопоуздање, растеретио лоших мисли и учинио машином која је самлела противника.
Није могао да се пронађе бољи моменат за буђење Богдановог осмеха, завршена је прва фаза Мундобаскета, Србија је уписала три победе против, објективно нејаких ривала, следи оно главно, а ако Богдан настави да се смеје, смејаћемо се сви!