„Рекао сам му да ако остане сам, да не мисли много, да доноси одлуке и да шутира. Он је много талентован, млад, али има одличан осећај и екипа му верује“, рекао је селектор који врло добро зна шта ради и свесно је „бацио у ватру“ младог Јовића.
Али, било је оних који су с одређеном дозом скепсе гледали што је Никола Јовић тако рано и (не)очекивано добио запажену минутажу и улогу код Пешића, а експресно је оправдао поверење.
Три перфектна меча на Мундобаскету на Филипинима, у Јапану и Индонезији.
Не либи се да шутне у раној фази меча, у раној фази напада. Постоје играчи који у тим годинама оклевају јер су нови у тиму, јер поштују старије, али то не важи за бившег члана Меге, који се рано отисну у НБА лигу и члан је Мајами Хита.
Иако „преко баре“ није имао запажену улогу у редовима тима који је поражен у великом финалу од Јокићевог Денвера, Јовић је показао колико је битан за Србију.
И што је још важније, показао је да Србија може да се ослони на њега, побравши аплаузе и наклон. Маестрално је отварао мечеве против Кине, Порторика, а рецепт је преписао и за Јужни Судан.
Епилог – 25 поена: четири од четири из игре за два поена, тројке – одличан 5/5!
Није се (уз)дигао после страшне партије и чињенице да је невероватном брзином постао миљеник нације, која од њега очекује да терорише кош ривала и да разиграва саиграче.
Не у смислу асистента, има ко је за то задужен, пре свих његов презимењак Стефан, који је „дириговао“ игром Србије са 13 асистенција, већ тога да након сваке ухваћене лопте жели максимално да убрза игру, што резултира транзицијом и лаким поенима. Отвореном тројкм или полагањем...
„Било је то моје вече, ово је мој дечачки сан. Не могу да кажем да сам звезда. Што се тиче мог блистања морам да кажем да су ми доста помогли саиграчи, због њих погађам ове шутеве. Стефан Јовић ради одличан посао. Богдан, Милутинов, такође. Сви раде стварно одличан посао. Налазим се у добрим ситуацијама за то за отворене шутеве, које сам данас, хвала, богу погодио. Не играм као матор, већ са самопоуздањем. Верујем у себе и надам се да ћу тако наставим да играм“, рекао је Јовић.
А верује у њега Србија. Верују му селектор, саиграчи, навијачи. И, уколико је код неких и постојала сумња да ли и колико може, после свега приказаног требало би да је нестала, јер је талентовани Никола Јовић показао да је садашњост и будућност српске кошарке.
Многима је тешко пало што је Никола Јокић одлучио да не игра на Мундобаскету за Србију, али ту је његов имењак сличног презимена, разлика је у једном слову, а нама преостаје да уживамо у свему оном што елегантно на паркету ради бивши ватерполиста Партизана рођен у Лестеру пре равно 20 година.