„У ‘Институту Курчатов’ се ради на пројекту безбедног сувог чувања у херметичним контејнерима који су испуњени гасом. Формираће се обрачунски код који ће оправдати режим сувог складиштења, транспорта, као и различитих ванредних ситуација“, рекао је он.
Према његовим речима, тренутно се у свету експлоатише око 450 нуклеарних реактора који годишње дају око 900 тона истрошеног нуклеарног горива. Ово је велики проблем који ће се решити у будућности. У Русији се истрошено нуклеарно гориво чува у такозваним складиштима базенског типа, који имају многе недостатке, а главни је висока цена изградње.
„Тренутно се у свету постоји тренд да је веома скупо да се истрошено нуклеарно гориво превози ка нама, а из многих блокова које градимо у иностранству ми то гориво поново довозимо до нас. Сува складишта нам омогућавају да то гориво скупљамо директно на објектима или у одређеним зонама“, појаснио је Фролов.
Руски научник је додао да ће имплементирајући технологију у индустрији Русија моћи да смањи трошкове за изградњу складишта истрошеног нуклеарног горива и повећа конкурентност земље у области нуклеарне енергије.