Главна тема форума - „На путу ка партнерству, миру и просперитету“ - одражава жељу Русије да изгради конструктивне односе са свим заинтересованим страним партнерима, навео је руски председник Владимир Путин у поздравној поруци учесницима форума.
Према његовим речима, Руска Федерација намерава да учествује у изградњи односа у Азијско-пацифичком региону, заснованих на равноправности и поштовању.
У фокусу форума биће изгледи за проширење сарадње у области трговине, инвестиција, науке и технологије.
Русија јача трговинске везе са многим азијским земљама, пре свега са Кином. Сходно томе, доста се улаже у том правцу. Средства се усмеравају у различите области, од туризма до логистике. Очекује се да ће у оквиру форума бити потписано мноштво значајних споразума и да ће бити успостављени бројни нови контакти.
Руски експерт Тимофеј Бордачов, који учествује на форуму у Владивостоку, каже да се на форуму разговара о достигнућима и да се износе планови за будућност.
„Било је речи, пре свега, о томе шта су руска држава и највеће руске компаније урадиле у протеклих годину и по дана тј. од тренутка када су наши односи са Западом ушли у војно-политичку фазу и откакао је почео економски рат против Русије. Сходно томе, наши односи са земљама Азије, уз учешће Далеког истока, постали су актуелнији него икада раније из објективних разлога“, каже експерт.
Бордачев напомиње да је анализом закључено да руске компаније бележе „експлозиван раст“ на азијском тржишту, али је указао и на потребу за градњом још боље инфраструктуре.
Централни догађај Источног економског форума у Владивостоку биће пленарна седница, на којој ће 12. септембра говорити и Владимир Путин
© Sputnik / Алексей Даничев
/ Русија је отворена за сарадњу са целим светом
Поједини руски експерти, који учествују на форуму у Владивостоку, оцењују да ће главни партнер Русије у наредним годинама по готово свим кључним питањима економског и технолошког развоја бити Кина.
„Имамо велике шансе. Кина је наш главни трговински партнер дуги низ година. А сада, у контексту политике рестриктивних мера тј. санкција и глобалног окретања ка Истоку, за неке секторе руске економије ово је постао једини пут развоја. На пример, за аутомобилску индустрију. Данас је на руском тржишту заступљено 14 аутомобилских марки, од којих је 11 кинеских. Дакле, у многим другим индустријама већ имамо велике могућности за развој односа са кинеским партнерима“, каже председница Комисије за спољно-економску сарадњу са Кином Московске трговинско-индустријске коморе Русије Ана Бесмертна
Русија и Кина имају шансу да до краја ове године достигну 200 милијарди долара у трговинском промету, а удео рубље и јуана у билатералним плаћањима повећан је са 25 на 80 одсто у последње две године.
Заокрет Русије ка Истоку, који је почео још одавно, у стратешком смислу је логичан корак из више разлога. Пре свега, то ствара могућности за сарадњу Русије, а посебно руских далекоисточних региона са једним од економски најдинамичнијих региона света.
Осим тога, Русија и Кина учвршују везе што ствара противтежу Сједињеним Државама на светској сцени.
Русија већ годинама јача своје везе са Азијом, а криза која је избила у Украјини и све дубља неслагања Москве са Западом само су нагласила важност окретања ка Истоку, иако Русија и даље остаје отворена за сарадњу са целим светом.
„Позиција Русије, пре свега на званичном нивоу, јесте да се ми сами не одричемо ничега и никога, јер руско руководство јако добро зна да се ми ни под којим условима не смемо искључити из глобалне економије. За последњих годину и по дана Русија није учинила ништа што би умањило њене везе са светском економијом. Свако смањење веза је резултат непријатељских акција наших партнера са Запада“, каже Бордачjов.
Русија ствара „дронпортове“ и нова возила
На овогодишњем форуму учествује око 7.000 експерата, привредника и политичара из чак 50 земаља, а највећи број стигао је из Индије, Кине, Лаоса, Монголије и Мјанмара.
Експерти оцењују да су фокус учесника форума стварање нових логистичких ланаца, укључујући Северни морски пут, схеме плаћања у националним валутама, систем осигурања роба, царинске процедуре и културна размена. Детаљно ће се обрађивати кадровска питања, јер Русији су потребни људи који познају специфичности азијског тржишта, док азијске земље имају потребу за кадровима који су раније радили са руским добављачима и упознати су са свим финесама сарадње са Русијом.
Централни догађај Источног економског форума у Владивостоку биће пленарна седница, на којој ће 12. септембра говорити и Владимир Путин. На седници ће учествовати и потпредседник Лаоса Пани Јатоту. Поред тога, на маргинама форума биће одржан и низ билатералних сусрета председника Русије и шефова страних делегација.
Осим тога, на форуму ће се Путин састати са губернатором Приморског краја Олегом Кожемјаком и одржаће састанак на којем ће се разговарати о програму развоја градова на Далеком истоку.
Очекује се да ће бити потписано на стотине споразума, представљено мноштво нових пројеката и планова. Примера ради, компанија „Солерс“ је већ представила на Источном економском форуму нови пикап СТ6, чија је серијска производња планирана за септембар.
Kомпанија „Солерс“ ће имати две верзије пикапа – са дизел и бензинским мотором, а максимална брзина му је 150 километара на сат.
Још један новитет је стварање „дронопортова“ на Северном морском путу. Како је објашњено, „дронопорт“ је нека врста „луке за дронове“ – то је базна станица за дрон, где ће се он пунити, преузимати или истоварати терет и мењати батерију. Сви ти процеси ће се одвијати аутоматски.
Такав дрон ће моћи да испоручује мањи терет између бродова који иду у каравану, а такође моћи ће да прегледа труп пловила и прати стање леда како би се направиле оптималне руте. Све ово ће скратити време испоруке робе и смањити трошкове.
Форум прате представници медија из више десетина страних земаља, док новинари из „непријатељских“ држава, као и на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, нису акредитовани, што се дешава по први пут у историји оба форума.
Портпарол Кремља је раније указао да је Русија спремна да угости западне новинаре, али да захтева добар однос према руским медијима у иностранству, алудирајући на то што западне земље забрањују и гасе руске медије, те не дозвољавају да се чује руска реч.