Како би што пре стигли на ред, пацијенти на листама чекања за операције до 1. септембра су могли да одлуче да се оперишу у болницама ван места становања.
Проблем је, објашњава, настао највише током ковида, зато што што смо једна од земаља којој су приоритет били пацијенти који болују од тог вируса.
Тако су, додаје, друге земље колико-толико радиле уградњу ендопротеза, а код нас је то готово стало.
„Други разлог је што је 'Бањица' као референтна здравствена установа за те операције у фази реконструкције. Пре месец дана су завршене четири операционе сале и сада се ради много већи број операција“, истакла је директорка РФЗО.
Трећи разлог је, како је навела, то што се за време ковида те листе нису ажурирале.
Смањено време чекања на операције
Сада су, истиче отклонили многе проблеме, ажурирали листе и смањили време чекања на операције.
„Листа чекања је сада смањена са десет година на четири. До 1. септембра смо позивали пацијенте који су били на чекању дуже од шест година. Сада позивамо пацијенте који чекају четири године. И то је огроман помак“, истакла је Радојевић Шкодрићева.
За сада се, наводи, четвртина пацијената која чека дуже од шест година изјаснила за операцију у близини места пребивалишта и већ до сада је оперисано њих 210 пацијената.
Такође за 900 пацијената су завршени специјалистички прегледи и контроле и биће оперисани до краја године, а за 450 пацијената су у току припреме за операцију.
За катаракту, као и за вантелесну оплодњу, чак ни сада, за разлику од катаракте где се побољшава ситуација у капацитетима, није било довољно капацитета у државним установама.
Зато је отпочело уговарање са приватним клиникама. „У случају операције кука и колена ми имамо довољно капацитета у државним установама и зато нисмо уговорили са приватницима“, прецизирала је Радојевић Шкодрићева за РТС.
Почиње тестирање на СМА
Од 14. септембра деца ће у свим породилиштима у Србији бити тестирана, одмах по рођењу, на СМА.
Двогодишњи Лав Теодоровић први је, каже, у нашој болници примио терапију - најскупљи лек золгенсму, одлично је поднео терапију и за сада је добро.
„Да ли је лек деловао у смислу основне болести, дакле спинално-мишићне атрофије, да ли је зауставио болест и колико је дао правих ефеката, знаће се тек након извесног времена“, објаснила је директорка РФЗО.
Појашњава да је тест на СМА врло једноставан.
„Узме се крв из пете новорођенчета, стави се на филтер папир који се шаље у лабораторију. За сада ће ово тестирање радити само једна лабораторија, то је Центар за хуману генетику на Биолошком факултету, који има огромно искуство управо у постављању дијагноза разних генетских неуромишићних болести“, рекла је Радојевић Шкодрићева.
Поручила и да неће бити несташице лекова.