Из Србије је у свет отишла спектакуларна слика, због начина на који су дочекани сребрни кошаркаши и Новак Ђоковић који се из Њујорка вратио са пехаром УС Опена, а укупно 24. Гренд слем трофејом.
Заставе, емосије, сузе, песма, све што је у Србији сасвим нормално за један дочека када су спортисти, идоли и хероји нације у питању.
С друге стране, неодољиво се стиче утисак да Немачка није знала или није била превише заинтересована да освојио светску титулу из Маниле.
Било је овација за Денис Шрудера који је понео МВП титулу у финалу, као и за Бонгу, Тајса и остале, али све то не може да се пореди и светлосним годинама је далеко од сцена које су виђене у Србији на прослави пре два дана.
Да „грех“ буде већи, то је прва титула првака света Немачке у кошарци, а само хиљаду људи на дочеку у једној толикој земљи, чини се, премало.
Немци су Мундобаскет завршили са златом око врата и то са савршеним учинком, јер нису претрпели пораз.
Али, једно је сигурно, требало би да се угледају на Србију како се дочекују шампиони и како се прославља титула.
Џаба им то што су пили пиво из пехара, јер онај хук масе, бујица емоција и сузе, то не може да се опише, то једноставно мора да се доживи.