Реч је о најдужем раздобљу икада током којег је генетски модификовани свињски бубрег функционисао унутар човека, иако мождано мртвог. Научници верују како су у склопу истраживања с мртвима научили кључне лекције које се спремају да поделе са Администрацијом за храну и лекове (ФДА) у нади да ће на крају свињске бубреге тестирати на живим људима.
„То је комбинација узбуђења и олакшања. Два месеца је пуно да би се одржао свињски бубрег у овако добром стању. То вам даје пуно самопоуздања за следеће покушаје“, изјавио је за Асошијетед прес др Роберт Монтгомери, стручњак и хирург за трансплантације који је водио експеримент.
Експеримент са свињским срцем
И он је прималац пресађеног срца, а трансплантације са животиња на човека види као методу ублажавања недостатка органа у САД. Више од 100.000 људи налази се на националној листи чекања, већини њих је потребан бубрег, а хиљаде ће умрети чекајући.
Покушаји такозване ксенотрансплантације деценијама су пропадали јер је људски имунолошки систем одмах уништавао страно животињско ткиво. Међутим, промена се догодила када су почели да испробавају органе генетски модификованих свиња који су били сличнији људским органима.
Прошле године хирурзи Универзитета Мериленд покушали су да спасу умирућег човека са свињским срцем, али он је преживео само два месеца јер је орган отказао из разлога који нису потпуно јасни. ФДА је Монтгомеријевом тиму дала списак питања о томе како свињски органи обављају своју функцију у поређењу с људским.
Монтгомери је веровао да ће двомесечно држање Милеровог тела на респиратору дати одговоре на нека од тих питања.
„Тако сам поносна на тебе“, рекла је Милерова сестра Мери Милер-Дафи у сузама се опраштајући од њега крај болничког кревета ове недеље.
Како је бубрег радио првих месец дана
Милер је колабирао и проглашен је мождано мртвим, а није могао да донира своје органе због рака. После муке са избором Мери Милер-Дафи је донирала тело свог брата из Њубурга у Њујорку за оглед са свињом. Недавно је добила честитку од странца из Калифорније који чека трансплантацију бубрега а у којој јој захваљује што је помогла у напредовању очајнички потребних истраживања.
Дана 14. јула, недуго пре његовог 58. рођендана, хирурзи су Милерове бубреге заменили једним свињским бубрегом плус животињским тимусом, жлездом која тренира имунолошке ћелије. Првих месец дана бубрег је радио без знакова проблема. Међутим, убрзо су лекари измерили благи пад количине произведеног урина.
Биопсија је потврдила суптилан знак да одбацивање почиње дајући лекарима прилику да кажу да ли се то може излечити. Додуше, учинак бубрега се вратио с променом стандардних лекова за сузбијање одбацивања које пацијенти данас користе.
„Учимо да је то заправо изводљиво“, закључио је трансплантациони имунолог Масимо Мангиола са „NYU Langone Health“.