„Украјина тражи новац јер борбена дејства исцрпљују државну благајну“, наводи се у чланку.
Наиме, због планираног повећања војне потрошње за 50 одсто Кијев продаје ратне обвезнице корпорацијама и појединцима и реструктурира дугове на рачун других земаља.
„Уколико Влада не буде могла да покрије буџетски дефицит, онда неће моћи ни да финансира своје војне операције“, рекао је за лист шеф Одељења за макроекономска истраживања брокерске компаније ИЦУ (ICU) Виталиј Вавришчук.
Очекује се да ће компанија ИЦУ у договору са Владом ове недеље почети да дистанционо продаје украјинске обвезнице приватним лицима у иностранству.
Међутим, према проценама листа, „потенцијалне инвестиције ће, највероватније, бити кап у мору које ће Кијев морати да испуни“.
Такође се истиче да Кијев разматра и помоћ финансијских посредника као један од начина за попуњавање благајне. Лист као пример наводи међународног депозитара „Јуроклир“ (Euroclear) који добија профит од замрзнуте руске имовине. Истиче се да је у првој половини године депозитар добио 1,7 милијарди долара камате од 150 милијарди долара руске имовине која је под међународним санкцијама.
„Белгијска компанија 'Јуроклир' разговара са званичницима ЕУ о пребацивању дела тих средстава Украјини“, наводи се у чланку.
Према писању „Фајненшел тајмса“, Европска централна банка је раније упозорила Европску комисију да профит од трансакција са замрзнутом руском имовином може да поткопа поверење у евро као глобалну валуту и да угрози глобалну финансијску стабилност.
Након почетка специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у вредности од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског „Јуроклира“.