https://sputnikportal.rs/20230918/zapadni-mediji-prazni-se-blagajna--kijev-trazi-sredstva-za-nastavak-sukoba-1161358334.html
Западни медији: Празни се благајна – Кијев тражи средства за наставак сукоба
Западни медији: Празни се благајна – Кијев тражи средства за наставак сукоба
Sputnik Србија
Украјинске власти траже додатна новчана средства како би могли да наставе са борбеним дејствима, пише „Вол стрит џурнал“. 18.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-18T12:45+0200
2023-09-18T12:45+0200
2024-04-29T16:02+0200
специјална операција у украјини
специјална војна операција у украјини – вести
економија
русија
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1a/1132802520_0:6:3072:1734_1920x0_80_0_0_cee46d2585fbe2a06b85e96e95631cd9.jpg
„Украјина тражи новац јер борбена дејства исцрпљују државну благајну“, наводи се у чланку.Наиме, због планираног повећања војне потрошње за 50 одсто Кијев продаје ратне обвезнице корпорацијама и појединцима и реструктурира дугове на рачун других земаља. Очекује се да ће компанија ИЦУ у договору са Владом ове недеље почети да дистанционо продаје украјинске обвезнице приватним лицима у иностранству.Међутим, према проценама листа, „потенцијалне инвестиције ће, највероватније, бити кап у мору које ће Кијев морати да испуни“.Такође се истиче да Кијев разматра и помоћ финансијских посредника као један од начина за попуњавање благајне. Лист као пример наводи међународног депозитара „Јуроклир“ (Euroclear) који добија профит од замрзнуте руске имовине. Истиче се да је у првој половини године депозитар добио 1,7 милијарди долара камате од 150 милијарди долара руске имовине која је под међународним санкцијама.„Белгијска компанија 'Јуроклир' разговара са званичницима ЕУ о пребацивању дела тих средстава Украјини“, наводи се у чланку.Према писању „Фајненшел тајмса“, Европска централна банка је раније упозорила Европску комисију да профит од трансакција са замрзнутом руском имовином може да поткопа поверење у евро као глобалну валуту и да угрози глобалну финансијску стабилност.Након почетка специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у вредности од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског „Јуроклира“.
https://sputnikportal.rs/20230918/kijev-svestan-ishoda-sukoba-situacija-teska-necemo-stici-do-moskve-1161354450.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1a/1132802520_233:0:2964:2048_1920x0_80_0_0_f409896fa186b1d92fe0f40d50e3bb7c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
специјална војна операција у украјини – вести, економија, русија, украјина
специјална војна операција у украјини – вести, економија, русија, украјина
Западни медији: Празни се благајна – Кијев тражи средства за наставак сукоба
12:45 18.09.2023 (Освежено: 16:02 29.04.2024) Украјинске власти траже додатна новчана средства како би могли да наставе са борбеним дејствима, пише „Вол стрит џурнал“.
„Украјина тражи новац јер борбена дејства исцрпљују државну благајну“, наводи се у чланку.
Наиме, због планираног повећања војне потрошње за 50 одсто Кијев продаје ратне обвезнице корпорацијама и појединцима и реструктурира дугове на рачун других земаља.
„Уколико Влада не буде могла да покрије буџетски дефицит, онда неће моћи ни да финансира своје војне операције“, рекао је за лист шеф Одељења за макроекономска истраживања брокерске компаније ИЦУ (ICU) Виталиј Вавришчук.
Очекује се да ће компанија ИЦУ у договору са Владом ове недеље почети да дистанционо продаје украјинске обвезнице приватним лицима у иностранству.
Међутим, према проценама листа, „потенцијалне инвестиције ће, највероватније, бити кап у мору које ће Кијев морати да испуни“.
Такође се истиче да Кијев разматра и помоћ финансијских посредника као један од начина за попуњавање благајне. Лист као пример наводи међународног депозитара „Јуроклир“ (Euroclear) који добија профит од замрзнуте руске имовине. Истиче се да је у првој половини године депозитар добио 1,7 милијарди долара камате од 150 милијарди долара руске имовине која је под међународним санкцијама.
„Белгијска компанија 'Јуроклир' разговара са званичницима ЕУ о пребацивању дела тих средстава Украјини“, наводи се у чланку.
Према писању „Фајненшел тајмса“, Европска централна банка је раније упозорила Европску комисију да профит од трансакција са замрзнутом руском имовином може да поткопа поверење у евро као глобалну валуту и да угрози глобалну финансијску стабилност.
Након почетка специјалне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у вредности од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског „Јуроклира“.