РУСИЈА

Суд у Хагу није надлежан да суди Русији

Спор покренут по тужби Украјине против Русије због наводног кршења Конвенције о геноциду није у надлежности Међународног суда правде у Хагу, а западне земље ће, свакако, уложити све напоре да политизују саслушања која су у том суду почела ове недеље, оцењују руски експерти.
Sputnik
Украјина пред Међународним судом правде у Хагу тврди да је Русија измислила геноцид над народом у Донбасу само да би имала изговор за специјалну војну операцију, а први пут у историји једног таквог процеса учествује више од 30 земаља колективног Запада које подржавају кијевски режим, што је очигледно диктирано жељом Запада да изврши политички притисак на суд УН.
Шеф московског правног тима при Међународном суду правде, Генадиј Кузмин је рекао да те исте земље НАТО-а које данас подржавају украјинске тврдње да је војна интервенција ради спречавања геноцида кршење конвенције, пре 20 година на суду су тврдиле управо супротно пред оптужбама за кршење конвенције за њихово бомбардовање Југославије, 1999.
Међутим, главно питање у овој фази тиче се надлежности Међународног суда правде у Хагу. Москва тврди да тај суд није надлежан за ово питање и захтева да процес који је Украјина започела буде одбачен, истичући да украјински захтев не потпада под оно што регулише Конвенција о геноциду.
Марија Јармуш, адвокат за међународно право, оцењује да је све ово део информационог рата који Запад води против Русије.
„Свим правницима је јасно овај суд није надлежан, али ће обични људи због тога Русију доживети као извор сваког зла и свих гадости и још ће је критиковати да се не потчињава судским одлукама“, каже Јармушева.
Украјина је покренула случај пред Међународним судом правде у Хагу само два дана након почетка руске специјалне операције, која је започета 24. фебруара прошле године.
Упркос томе што су прозападне кијевске власти, још 2014. године, после државног пуча на Мајдану, започеле тзв. казнену операцију против руског становништва у Донбасу, Кијев сада тврди да није било ризика од геноцида у регионима Луганска и Доњецка и да Русија злоупотребљава међународно право када наводи да је специјална операција у Украјини била оправдана, те тако крши Конвенцију о геноциду из 1948. године, коју су обе земље ратификовале.
Конвенција дефинише геноцид као злочине почињене „са намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или верска група, као таква”, а Кијев је позвао Међународни суд правде да одлучи да има надлежност у овом случају, саслуша стране и да на крају пресуди да Русија мора да плати одштету „за покретање рата под лажним изговором“.
Ако Међународни суд правде прихвати украјинску тужбу против Русије, онда ће поступак бити настављен и поставиће се питање да ли је Украјина починила геноцид у Донбасу

Кијев тражи одштету

Иако је Украјина потврдила да ће од Русије тражити репарацију у Хагу, Кијев још није утврдио суму, али се у украјинским медијима помињу цифра од неколико стотина милијарди долара.
Ипак, на саслушањима, која ће трајати до 27. септембра, суд се неће бавити главним предметом спора, већ ће се фокусирати на правне аргументе о надлежности.
Руска страна је уложила шест приговора на надлежност суда у овом случају и на неприхватљивост украјинске тужбе, а одлука суда се, како очекује Москва, може очекивати крајем ове или почетком следеће године.
Ако Међународни суд правде прихвати украјинску тужбу, онда ће поступак бити настављен и поставиће се питање да ли је Украјина починила геноцид у Донбасу. Јармушева, међутим, истиче да су подношењем тужбе против Русије прекршене све правне норме.
„Желим да подсетим да је разматрање било каквог спора у Међународном суду УН у Хагу могуће само уз сагласност две стране у спору. Руска Федерација је одмах изразила неслагање да се процес води на овом међународном суду тј. тужена страна се није сложила са надлежношћу суда. Друго, тужба Украјине и сви њени аргументи су усмерени на одлуку Русије да спроведе специјалну операцију на територији Украјине, а такође Кијев се не слаже са тим што су се Луганска и Доњецка народна република припојиле Русији. За Украјину је то спорно питање. Међутим, Украјина се из неког разлога позива на Конвенцију о геноциду, иако ова конвенција као међународни документ уопште не регулише та питања. То јест, овде се крше све правне норме и правила. Ово је, генерално гледано, правна бесмислица“, рекла је Јармушева.
Мишљења руских експерата о томе какав ће бити епилог су различита. Међународни суд правде прво треба да одлучи да ли има или нема надлежност над случајем, а експерти кажу да су оба исхода могућа. Ако је по праву – случај ће бити одбачен, али ако се узме у обзир могућа политизација онда је могућ и другачији исход.
Ипак, стручњаци су у једном сагласни – какву год одлуку да донесе Међународни суд у Хагу то неће имати трагичне последице за тако суверену државу као што је Русија, која је и стална чланица Савета безбедности УН.
Русија је признала Доњецку и Луганску народну републику на основу принципа самоопредељења народа, садржаног у члану 1.Повеље УН, док је покретање специјалне војне операције засновано на праву на индивидуалну и колективну самоодбрану, садржаном у Члану 51 Повеље УН.

Русија се нада да ће суд одбацити украјинску тужбу

Шеф московског правног тима при Међународном суду правде Генадиј Кузмин је, пред већем од 16 судија, рекао да је случај Украјине безнадежно погрешан и у супротности са дугогодишњом судском праксом овог суда.
Украјина не оптужује Русију да је починила геноцид. Украјина, такође, не оптужује Русију да није спречила или казнила геноцид. Напротив, Украјина инсистира на томе да се геноцид није догодио”, додао је Кузмин.
Према његовим речима, само то је довољно да се случај одбаци, јер према судској пракси, ако није било геноцида, не може бити кршења Конвенције о геноциду”.
Русија рачуна да ће суд прихватити њене аргументе и одбацити украјинску тужбу.

„Ако је по закону и међународним правним нормама, они не могу да донесу другачију одлуку, а уколико донесу другачију одлуку онда ће то значи да је тај суд прекорачио своју надлежност и да без јурисдикције почиње да води спор који је ван његове надлежности. Русија је упозорила да у том случају одлуку суда по овом питању неће признати као легитимно решење и Русија ће о томе разговарати на међународном, дипломатском нивоу“, каже Јармушева.

Међународни суд правде разматра спорове између нација у вези са правним питањима, за разлику од Међународног кривичног суда (ИЧ), такође, са седиштем у Хагу, који појединце сматра кривично одговорним за кривична дела укључујући ратне злочине и злочине против човечности. Управо тај суд је и издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина за наводне ратне злочине, оптужујући га за одговорност за отмицу украјинске деце.
Поједини руски политичари скрећу пажњу на чињеницу да многе акције САД ван њених граница спадају у категорију међународних злочина - било да се ради о бомбардовању Југославије, илегалним затворима ЦИА и другим другим стравичним злочинима, али се против Вашингтона не воде судски процеси у Хагу. То је, како кажу, детаљ који карактерише тај суд.
РУСИЈА
Читајте, све лепо пише! Зашто је нелегалан налог за хапшење Путина /видео/
Коментар