„Закон о јавном информисању и медијима који је предложила Влада Србије не доприноси решавању проблема непоузданог медијског садржаја у Србији, који је постао плодно тле за медије наклоњене Кремљу“, саопштили су Репортери без граница.
Репортери без граница: Забраните руску пропаганду
Они су, као лажни борци за права новинара позвали Европску комисију да заузме чвршћи став о овом питању у преговорима са Србијом о придруживању Европској унији, пренели су западни медији.
Ова организација је навела у саопштењу да утицај проруских медијских садржаја у Србији није ништа ново, али да је рат у Украјини појачао тај феномен.
„Иако влада има велику контролу над великим делом српског медијског пејзажа, чини се да не ради ништа да реши проблем руске пропаганде путем мера за подстицање поузданијих вести и информација“, навео је шеф Одељења за Европску унију и Балкан Репортера без граница Павол Сзалаи.
Репортери без граница су навели да Србија, упркос томе што је кандидат за чланство у ЕУ која је забранила руске пропагандне медије, наставља да одуговлачи са реформом медијске регулативе, што је обавеза коју је преузела.
Репортери без граница нису хуманитарна, већ лобистичка НАТО организација
Репортери без граница нису никаква хуманитарна невладина организација која се бори за права новинара него једна лобистичка организација НАТО пропаганде, каже за Спутњик Миливојевић.
Према томе, њихов став о руској пропаганди могао би једино да се мери са потенцијалним ставом неке руске параневладине организације о НАТО пропаганди, односно о пропаганди колективног Запада, додаје Миливојевић.
„У том смислу, њихов став је ирелевантан и са становишта струке, стручног језика, новинарске професије итд. Проблем је бркање информисања, као комуниколошке дисциплине и праксе у којој би истина, непристрасност и чињеница требало да буду стубови те врсте комуникације – са пропагандом. Примећујем да уредно та саопштења преносе управо пропагандни медији америчке државе, у овом случају Радио слободна Европа“.
„Малигни НАТО утицај“ у српским медијима
Миливојевић би као грађанин који, како каже, није навијач ни НАТО ни руског пропагандног утицаја волео да имамо медије који извештавају на бази чињеница, истине, објективности и непристрасности, макар ако је реч о информативним медијима.
Међутим и пропаганда је легитимна врста комуникације која је апсолутно манипулативна и у којој је дозвољено све све што законом није забрањено.
„Не говоримо о томе да много више пропагандних медија у Србији има тзв. колективни Запад. А друга ствар, медији у Србији, пре свега медији са националном фреквенцијом, ТВ и радио-станице, најутицајнији дневни листови и традиционални портали који прате традиционалне медије су под много већим утицајем пропагандних медија и пропагандних порука колективног Запада него што би могло да се очекује“.
Лицемерје Репортера без граница – артиљеријске подршка НАТО
С обзиром да је 85 одсто грађана Србије има више симпатија према Русији него према НАТО, српски медији би ваљда требало да прате и оно што је воља грађана. А кад би медији пратили вољу грађана, у Србији би било много више руске пропаганде него што је данас има.
„Хоћу да кажем да је то једна врста лицемерног става. Дакле, за озбиљно тумачење и озбиљну анализу, то би било испод части анализирати. Ја сам иначе аутор књиге 'Глобално потемкиново село – медијски рат против Срба од 1990. до 1995.' која је изашла 1996. где говорим управо о Репортерима без граница и сличним организацијама које су се у току рата на простору бивше Југославије понашале управо као претходница ,или ако хоћете, заштита и артиљеријска подршка онима који су на овим просторима радили против интереса српског народа, као једног од конститутивних народа у бившој Југославији“, закључио је Миливојевић.