Вест о смрти једног од најзначајнијих српских позоришних редитеља изненадила га је и шокирала:
„Синоћ сам био у посети једном пријатељу у болници и враћајући се кући, јавио ми се пријатељ из Црне Горе који ми је рекао да је Јагош преминуо. То је једна од оних ужасних вести када не можете да прихватите и не разумете то што вам говоре“.
Планирао да режира комад о Милунки Савић
Пре три дана су разговарали телефоном о комаду који је Марковић требало да режира у Звездара театру:
„Имали смо договор да у децембру почне да ради једну лепу, малу, камерну представу. Био је расположен, распитивао се о терминима зато што је већ имао заказане пробе за нови комад. Рекао ми је да се из Котора враћа крајем месеца и да ће ми се јавити када дође да се нађемо у Звездари и договоримо око свега у вези представе. Увек темпераментан и са повишеном креативном температуром, са радошћу је причао да ће ући у ту причу. То је заправо комад о Милунки Савић. Пошто се следеће године обележава 110 година од почетка Првог светског рата желели смо да заједно направимо посвету тој величанственој жени“.
У разговору су се дотакли и гостовања „Урнебесне трагедије“ у Будви које је прошло фантастично са позивом да гостује у још неким градовима:
„Када сам јутрос видео вести о његовој смрти, поново сам се изненадио. Све сам мислио да је оно синоћ била непроверена вест. Да ли је могуће да човек у пуној креативној и животној снази нестане у тренутку? Наше познанство и пријатељство дуго 30 година, испуњено представама које је радио по мојим драмама и оним које је режирао у Звездари, прекинуло се у секунди. Тај назив 'Урнебесна трагедија' постао је симболичан као последња његова режија у Београду“.
Појавио се одједном и освојио све
Упознали су се када је Марковићева представа „Кате Капуралица“ гостовала у Ковачевићевом Звездара театру:
„Био сам фасциниран када је направио ту своју, можда најчувенију, представу. Био је четврта година или је можда тек завршио академију. Био сам изненађен даром и невероватном енергијом којом је та представа зрачила. У већини својих представа је имао ту ренесансно-медитеранску раскош. Ретки су тренуци у историји нашег позоришта када се појави млад човек и постави висок стандард. Људи се кале и граде кроз мање представе и иду путем корак по корак, а он је одједном направио нешто што је било чудно и што је освојило и публику и људе који се баве позориштем, нарочитио глумце. Умео је да ради беспрекорно са глумцима који су му веровали. Често је радио и сценографије. За ову моју представу је направио једну од најлепших сценографија које сам видео у мојим комадима до сада“.
Отишао је, каже Ковачевић, у креативно најбољим годинама:
„Могао је наредних 15-20 година да ради господски и мирно. Када размишљам о свему томе, почевши од самог себе и многих људи са којима сам више од пола века радио, могу рећи да је многе људе та зависност од никотина коштала живота. Нажалост је тако. То је можда порука и поука младим људима да је заводљивост тог опијата погубна. То причам у име десетина мојих пријатеља. Јагош је нажалост пушио као Бата Стојковић. Вероватно је то узрок његове изненадне смрти. Био је расположен пре три дана. Сигурно је у питању срце“.
Јагош Марковић преминуо је 22. септембра у 57. години.
Режирао је више од педесет представа за које је освојио велики број најзначајних награда.