Та акција сведочи о јуначкој савезничкој улози српског сељака током борбе против нацизма, а не треба подсећати како су се Србији западни савезници и Американци "захвалили" током деведесетих година прошлог века, нарочито 1999. године, па и почетком овог века све до данашњих дана.
На улазу у етно домаћинство „Рајски конаци“ (Леушићи) Зорана Јевтовића, које је 2010. проглашено најлепшим и освојило награду „Туристички цвет“, налази се табла посвећена мисији „Халијард“ насловљена „Заједнички живот“.
Пријатељство исковано током рата
Поред пријатног амбијента, лепе природе, мира, тишине и укусне хране који несумњиво привлаче туристе, ово домаћинство чува сећање и на значајан догађај из времена Другог светског рата.
У кући Манојла Јевтовића боравила је посада бомбардера Б-24 из 459. бомбардерске групе коју је предводио Чарлс Дејвис
© Sputnik / Марија Јаковљевић
У кући Манојла Јевтовића боравила је посада бомбардера Б-24 из 459. бомбардерске групе коју је предводио Чарлс Дејвис.
„Била је недеља, сунчан дан, око 11 сати преподне. Пришао ми је човек са дугом брадом. 'Американци?', поновио је три пута. Потврдно сам одговори. Тада ми је пришао човек, за кога ће касније сазнати да се зове Славко Јевтовић, и три пута ме пољубио у образ. То је традиција код православаца – у име оца, сина и светога духа“, присетио се Чарлс Дејвис много година касније судбоносног сусрета који је значио за њега спас.
Јевтовићи су са својим гостима делили оно мало што су имали, а амерички пилоти су из захвалности помагали својим домаћинима у пољопривредним радовима и бринули о породици и деци.
И у својој 87. години, Чарлс је могао живо да се сети свега што је доживео током Другог светског рата посебно како су их од Немаца спасили Дража Михаиловић и његови саборци, а породице Јевтовић и Дејвис и данас негују пријатељство исковано током рата.
Етно домаћинство "Рајски конаци" Зорана Јевтовића у селу Леушићи
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Прањани - саборни центар за оборене авијатичаре
Три минута колима од домаћинства Јевтовић је село Прањани и дестилерија Продановић. Још једна породица која је скривала савезничке авијатичаре у свом дому, а преци Милутина Продановића су директно учествовали у њиховом спашавању августа 1944. године.
„Главнокомандујући Халијард мисије, пуковник Мекдауел, био је код нас у кући. Боравио је ту 15 дана пре мисије и отишао је последњим авионом са мисијом. У мисији је непосредно учествовао мој деда Милета и стриц Момчило који је био комадант села и резервни капетан краљеве гарде“, открива за Спутњик Милутин Продановић.
Он наводи да се мисија „Халијард“ одиграла три и по километра од његове куће, на висоравни Галовићи:
„Захваљујући Југословенској војсци у отаџбини и генералу Дражи Михаиловићу ангажовани су сељаци који су направили писту од калдрме на коју су слетали амерички авиони Дакота који су евакуисали пилоте и падобранце оборене изнад Србије. Они су ишли из Барија да бомбардују фашистичка постројења у Румунији, у Плоештију, где је била велика рафинерија - одатле се слала нафта на Источни фронт. У повратку су их Немци обарали, а четници спасавали и доводили код нас где су их сељаци неговали. У августу 1944. су пребачени за Бари - 520 Американаца, око 55 Енглеза и остали савезници, укупно око 720 војника“.
Први црнац у Прањанима - Углеша
Прањани и околна села су у пролеће 1944. постала саборни центар за оборене савезничке авијатичаре. Упркос ратној немаштини и нацистичким одмаздама житељи овог подручја и снаге генерала Драгољуба Михаиловића прихватили су и збрињавали ваздухопловце.
Милутин Продановић
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Информације о све већем броју оборених авијатичара у Србији и другим деловима Југославије навеле су америчку војно-обавештајну службу и 15. Ваздухопловну армију да формирају специјализовану јединицу за евакуацију летача. Мисија за евакуацију добила је кодно име Халијард (затезно уже)
„Људи који су овде спашавали пилоте прво су малтретирани, прогањани и убијани од стране Немаца, а после рата расељавани од стране комуниста. Тако да су двоструко страдали. Мој стриц је био у италијанском заробљеништву до 1943, а после је отишао у Америку. Нисмо могли да ступимо у контакт са њим, јер је Удба отварала писма. Касније су моји одлазили у Трст да се виде са њим једном у десет година и тако све до његове смрти“, каже Продановић.
Милутин Продановић: Мисија „Халијард“ одиграла три и по километра од моје куће
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Много је прича о догађајима из 1944. чуо од свог оца, стричева и тетки:
„Занимљиво је да су Прњанци тада први пут видели црнца. Био је весео тип. Ишао је у кафану и заволео ракију. Звали су га Угљеша јер је био црн. То је весела страна те тужне приче“.
Ракије „Мисија“ и „Дакота“
Милутин је одлучио да ракије које прави назове у част мисије „Халијард“ – „Мисија“ и „Дакота“:
„Мој прадеда Милош основао је дестилерију 1880. године и затворена је 1941. Поново је отворена после 75 година мојим инатом и ентузијазмом, искључиво из жеље да наставим традицију зато што нам села остају пуста. Ракија од шљиве се зове Мисија, а ракија од крушке Дакота“.
Свака ракија крије неку причу
© Sputnik / Марија Јаковљевић
У овом крају се сви баве шљивом, напомиње наш саговорник, па тако поред ракије, за коју је освојио велики број награда, Продановић своје госте послужи изврсним колачима у којима је главни састојак управо шљива и радо говори о прошлости коју његово село и његова породица чувају.
Савезничко искрцавање у Италији 1943. омогућило је 15. Ваздухопловној армији да започне бомбардовање стратешких тачака нацистичке ратне машинерије у југоисточној Европи. Небо изнад Балкана било је поприште ваздушних борби савезника и нациста. Петнаеста ваздухопловна армија изгубила је 3.364 авиона. Погинуло је, рањено, заробљено или нестало 21.671 особа.
О мисији „Халијард“ Радош Бајић је снимио филм "Хероји Халијарда" који ће свечану премијеру имати 10. октобра у Београду.