https://sputnikportal.rs/20230903/prva-mi-je-srbija-zivotna-prica-radosa-bajica---od-partizanske-eskadrile-do-cetnika-u-sarajevu-dejana-vukovic-1160691729.html
Прва ми је Србија: Животна прича Радоша Бајића - Од партизанске ескадриле до „четника“ у Сарајеву
Прва ми је Србија: Животна прича Радоша Бајића - Од партизанске ескадриле до „четника“ у Сарајеву
Sputnik Србија
Кад се осврнем иза себе, видим голобрадог сељачића који је са 13 година сео на аутобус у који га је мајка утоварила заједно са хармоником и једном путном... 03.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-03T18:17+0200
2023-09-03T18:17+0200
2023-09-03T18:33+0200
култура
култура
култура – интервјуи и аналитика
радош бајић
филм и серије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/01/1160681787_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_36d8ac3df8ab665aaa0a6a658def3c08.jpg
Овако се почетка свог данас већ полувековног професионалног путовања сећа један од најзначајнијих филмских стваралаца, глумац, редитељ, продуцент, сценариста Радош Бајић. Тих 112 километара од села до Ниша за њега је, каже, био пут у далеки свет, пут у сусрет дечачким сновима.„Било је то једно суштинско, видљиво, емоционално и душевно опипавање екстерног света у који сам морао да уђем, ја, дечак, заштићен, сачуван у идили свога села. Од тада до данас мој пут траје. Свих тих 50 година моје каријере ја се још налазим у том трагању.Уочи 70. рођендана и премијере филма „Хероји Халијарда“ заказане за 10. октобар који представља круну његове каријере, Радош Бајић, сумирајући првих 50 година професионалног живота открива за „Орбиту културе“ да су их испунили и порази и победе, тренуци у којима су превладавали страхови и несигурности, али и тријумфи.Носилац Вукове награде и Ордена Светог Саве, члан Одбора за село САНУ, поноси се овим признањима јер говоре о томе да је неко препознао његово деловање. Као и његову љубав према народу коме припада.„Као народ правили смо кобне грешке које су најчешће резултирале тиме да смо превише били наивни и веровали другима. Не могу рећи да је српски народ безгрешан, али српски народ је добар народ, народ ширине, гостопримства, љубави. Видели сте шта нам се догодило у Сарајеву, чланови наше екипе су морали малтене илегално да напусте Сарајево зато што су осећали да им је угрожена физичка безбедност. Ко то данас не може да дође у овај прелепи град Београд или било које српско село, ма које вере, боје коже био, да дође и да се осећа пријатно. Увек када се заврши дан легнем и размишљам које сам добро данас неком учинио. То је моја мотивација - да у оквиру посла којим се бавим, видим шта сам добро људима урадио. Много је лепо не мрзети никога.“О томе зашто сматра природним да говори и снима филмове о Србији а не о Гватемали, каже:Аутор нагледаније тв серије „Село гори, а баба се чешља“ открива да разлози због којих је пре шест година почео да ради на акцији Халијард, нису били да „попује“ историографији нити да утврђује историјске истине.„Ми смо кренули у пројекат који настаје инспирисан идентификованим и историјски потврђеним догађајима са идејом да испричамо причу о племенитости, херојству, доброти, жртви српског народа који је у најтежем тренутку своје историје остављен на цедилу и пуштен низ воду управо од савезника - што је једна врста лицимерја - а показао је племенитост и херојство. Захваљујући блаћењу које трпим последње две недеље дошло је до интегрисања српског националног бића на читавом простору Балкана и до поспешивања огромног интересовања за филм 'Хероји Халијарда'.“Бајић напомиње да осим наведених, филм има и другу важну поруку, а то је идеја растанка са братоубилаштвом у српском народу.„Не смемо никада више дозволити да Сретен и Мирко окрену пушчане цеви један против другог, да отац насрне на сина. Коначно се морамо опаметити. Морамо се угледати на мање народе који то никада нису урадили, већ су увек били интегрисани уз неку идеју. Ми смо од 1941 до 1945. У Србији имали братоубилачки, грађански рат који је однео много више жртава од оних насталих у директом сукобу са окупаторима и нацистима. Са веома узвишеним осећањем очекујем да буду препознате те моје идеје и поруке које немају везе са ревизионизмом ни са пропагандистичким флоскулама да ја неког уздижем, а другог блатим.“На питање како се после рада са великанима југословенског филма – Хајрудина Крвавца, Вељка Булајића, Живојина Павловића – ствара сопствени редитељски рукопис, Радош Бајић, који је прешао и ауторски пут од „Партизанске ескадриле“ до Равне горе објашњава да је његов ауторски развој настао кроз стално учење од редитеља са којима је радио.„Можда сам највише научио од Жике Павловића. Али никада се нисам трудио да копирам било кога. Препознавао сам битне елементе своје професије и онда отворио свој депо, да видим ко сам заправо. „Халијард“ ће и у том смислу сигурно бити круна моје каријере.“
https://sputnikportal.rs/20230816/bes-u-sarajevu-na-filmskom-festivalu-predstavljen-film-o-cetnicima-video-1159960862.html
https://sputnikportal.rs/20230802/objavljen-trejler-za-film-heroji-halijarda-radosa-bajica-premijera-10-oktobra-u-mts-dvorani-marija-jakovljevic-1159414876.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, култура – интервјуи и аналитика, радош бајић, филм и серије
култура, култура – интервјуи и аналитика, радош бајић, филм и серије
Прва ми је Србија: Животна прича Радоша Бајића - Од партизанске ескадриле до „четника“ у Сарајеву
18:17 03.09.2023 (Освежено: 18:33 03.09.2023) Кад се осврнем иза себе, видим голобрадог сељачића који је са 13 година сео на аутобус у који га је мајка утоварила заједно са хармоником и једном путном торбом коју је позајмила из села. У тој торби је било слатко од дуња, тегла младог кајмака и мало преобуке. Са тим сам те 1968. из свог села отишао у Ниш.
Овако се почетка свог данас већ полувековног професионалног путовања сећа један од најзначајнијих филмских стваралаца, глумац, редитељ, продуцент, сценариста Радош Бајић. Тих 112 километара од села до Ниша за њега је, каже, био пут у далеки свет, пут у сусрет дечачким сновима.
„Било је то једно суштинско, видљиво, емоционално и душевно опипавање екстерног света у који сам морао да уђем, ја, дечак, заштићен, сачуван у идили свога села. Од тада до данас мој пут траје. Свих тих 50 година моје каријере ја се још налазим у том трагању.
Уочи 70. рођендана и премијере филма „Хероји Халијарда“ заказане за 10. октобар који представља круну његове каријере, Радош Бајић, сумирајући првих 50 година професионалног живота открива за „Орбиту културе“ да су их испунили и порази и победе, тренуци у којима су превладавали страхови и несигурности, али и тријумфи.
„Како је живот ишао у зрелост, победе су надјачавале, иза чега стоји огромана посвећеност, рад и веровање да смо саздани и рођени да чинимо људима добро. Моје је уверење да је уметност човеку додељена божјом вољом да се њоме бави да би истицала добро у људима. У неком статистичком збиру моје озбиљне каријере, ја сам првих 25 година био само глумац, а онда сам следећих десет био и сценариста. Последњих 20 година сам ишао даље и загазио у режију. Верујем да је све то иста ствар – ја се бавим тотално, искрено и до краја својим послом. И ево ме пред великим пројектом 'Хероји Халијарда', какав се ради једном у животу.“
Носилац Вукове награде и Ордена Светог Саве, члан Одбора за село САНУ, поноси се овим признањима јер говоре о томе да је неко препознао његово деловање. Као и његову љубав према народу коме припада.
„Као народ правили смо кобне грешке које су најчешће резултирале тиме да смо превише били наивни и веровали другима. Не могу рећи да је српски народ безгрешан, али српски народ је добар народ, народ ширине, гостопримства, љубави. Видели сте шта нам се догодило у Сарајеву, чланови наше екипе су морали малтене илегално да напусте Сарајево зато што су осећали да им је угрожена физичка безбедност. Ко то данас не може да дође у овај прелепи град Београд или било које српско село, ма које вере, боје коже био, да дође и да се осећа пријатно. Увек када се заврши дан легнем и размишљам које сам добро данас неком учинио. То је моја мотивација - да у оквиру посла којим се бавим, видим шта сам добро људима урадио. Много је лепо не мрзети никога.“
О томе зашто сматра природним да говори и снима филмове о Србији а не о Гватемали, каже:
„Србија је моја отаџбина. Могу да респектујем све друге културе, друштва, социјалне средине, нације, вере и уистину сам срећан човек што нисам оптерећен никаквим деструкцијама унутар себе. Трудим се да афирмишем вредности свога народа. Ја не могу да се бавим афирмацијом вредности у Гватемали. Утолико пре што је после СССР и Пољске овај народ положио највеће жртве током Другог светског рата.“
Аутор нагледаније тв серије „Село гори, а баба се чешља“ открива да разлози због којих је пре шест година почео да ради на акцији Халијард, нису били да „попује“ историографији нити да утврђује историјске истине.
„Ми смо кренули у пројекат који настаје инспирисан идентификованим и историјски потврђеним догађајима са идејом да испричамо причу о племенитости, херојству, доброти, жртви српског народа који је у најтежем тренутку своје историје остављен на цедилу и пуштен низ воду управо од савезника - што је једна врста лицимерја - а показао је племенитост и херојство. Захваљујући блаћењу које трпим последње две недеље дошло је до интегрисања српског националног бића на читавом простору Балкана и до поспешивања огромног интересовања за филм 'Хероји Халијарда'.“
Бајић напомиње да осим наведених, филм има и другу важну поруку, а то је идеја растанка са братоубилаштвом у српском народу.
„Не смемо никада више дозволити да Сретен и Мирко окрену пушчане цеви један против другог, да отац насрне на сина. Коначно се морамо опаметити. Морамо се угледати на мање народе који то никада нису урадили, већ су увек били интегрисани уз неку идеју. Ми смо од 1941 до 1945. У Србији имали братоубилачки, грађански рат који је однео много више жртава од оних насталих у директом сукобу са окупаторима и нацистима. Са веома узвишеним осећањем очекујем да буду препознате те моје идеје и поруке које немају везе са ревизионизмом ни са пропагандистичким флоскулама да ја неког уздижем, а другог блатим.“
На питање како се после рада са великанима југословенског филма – Хајрудина Крвавца, Вељка Булајића, Живојина Павловића – ствара сопствени редитељски рукопис, Радош Бајић, који је прешао и ауторски пут од „Партизанске ескадриле“ до Равне горе објашњава да је његов ауторски развој настао кроз стално учење од редитеља са којима је радио.
„Можда сам највише научио од Жике Павловића. Али никада се нисам трудио да копирам било кога. Препознавао сам битне елементе своје професије и онда отворио свој депо, да видим ко сам заправо. „Халијард“ ће и у том смислу сигурно бити круна моје каријере.“
