Исхемијски мождани удар је патолошко стање церебралне циркулације мозга које доводи до оштећења. Он је најчешћи узрок смрти према статистикама Светске здравствене организације. Научници су објаснили да узроци ове болести могу бити спољни фактори и генетика пацијента.
У стресним ситуацијама, као и приликом можданог удара, како би се смањило оштећење ћелија тела, активирају се протеини топлотног шока. Приликом можданог удара они помажу протеинима можданог ткива да поново усвоје праву геометријску структуру и да спрече њихово лепљење, што може да доведе до смрти.
Експерти „БелГу“ су заједно са руским и британским колегама доказали директну везу гена која је одговорна за стварање протеинског топлотног шока HSP70 и специфичности опоравка након исхемијског можданог удара. Према речима научника, то ће помоћи да се прецизније предвиди ток болести и лечење.
„Узели смо образце ДНК-а од пацијената који имају дијагнозу исхемијског можданог удара и од здравих добровољаца. Изучавајући најмање разлике у гену HSPA8 који кодира протеин HSP70, закључили смо да постоји веза између нуклеотидног дела у њему и исхемијског можданог удара“, рекао је директор уједињеног центра генетских технологија „БелГу“ Алексеј Дејкин.
Навео је да је у истраживањима учествовало више од 2.000 људи. Ако се сви резултати посматрају заједно, немогуће је успоставити везу између полиморфизма HSPA8 и исхемијског можданог удара. У случају да се посматрају подгрупе, на пример, само мушкараца или само пушачи, могу да се прецизно одреде алели (различите варијације једног гена) које указују на високи ризик од можданог удара и веома тежак ток болести.
„Резултати истраживања ће имати практичан значај. Приликом постављања дијагнозе да је у питању 'исхемијски мождани удар', пацијент, са унапред одређеном врстом протеина топлотног шока, може да изабере праву негу“, навео је Дејкин.
Он сматра да је ово истраживање уједно и фундаментално истраживање, јер омогућавају да се разуме однос генотипа и фенотипа човека. Генотип је генска конституција организма која може да се односи на један пар алела (ужи смисао генотипа) и целовиту наследну основу (све гене које тај организам поседује), а фенотип је скуп свих особина једне индивидуе или организма које су настале заједничким деловањем генотипа и услова средине у којима се дати организам развија.
„БелГу“ је учесник програма државне подршке универзитета у Русији „Приоритет 2030“.