https://sputnikportal.rs/20230909/presadjen-gen-dugovecnosti-otvorena-vrata-za-produzenje-ljudskog-zivota-1161023163.html
Пресађен ген дуговечности. Отворена врата за продужење људског живота
Пресађен ген дуговечности. Отворена врата за продужење људског живота
Sputnik Србија
Амерички научници објавили су да су успели да продуже живот мишева и учине га здравијим тако што су животињама пресадили ген који се сматра важним за... 09.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-09T20:54+0200
2023-09-09T20:54+0200
2023-09-09T20:54+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/15/1123637061_0:535:2049:1687_1920x0_80_0_0_341acaa8bea5925570984b103dd2972e.jpg
Продужавање живота, а нарочито побољшање квалитета живота у старости, данас је један од светих гралова медицине, између осталог и јер људи све дуже живе.Што је голокртичасти пацов и зашто је важан?Голокртичасти пацов је глодар из породице кртичастих пацова раширених у субсахарској Африци. Величине су мишева, живе под земљом и готово су слепи, а име су добили по томе што им је кожа готово потпуно гола, наборана и без длака.Познати су по дуговечности и великој отпорности на болести повезаних са старењем, због чега већ годинама привлаче интересовање научне заједнице. За разлику од многих других врста, они током старења ретко оболевају од неуродегенеративних болести, кардиоваскуларних болести, артритиса и злоћудних тумора. Живе 40-ак година, што је десетак пута дуже од блиских "рођака", мишева, пише Индекс.Потврда принципа продужења живота пресађивањем генаУ новој револуционарној студији научници са Универзитета у Рочестеру успели су да ген дуговечности из голокртичастих пацова пресаде мишевима, чиме су побољшали њихово здравље и продужили им живот за 4.4%.Овим подухватом отворили су узбудљиве могућности за откривање тајни старења и продужавање људског животног века."Наша студија пружа доказ начела да се јединствени механизми дуговечности који су се развили у дуговечним врстама сисара могу користити како би се продужио животни век других сисара", рекла је Вера Горбунова, професор биологије и медицине на Рочестеру.У студији представљеној у часопису Нејчр тим је успешно пренео ген nmrHas2 одговоран за стварање хијалуронске киселине високе молекуларне тежине (HMW-HA) с голокртичастих пацова на мишеве.Шта је хијалуронска киселина?Наше тело се састоји од ћелија и тзв. екстрацелуларне супстанце која ткивима даје фину мекоћу и једрост. У екстрацелуларној супстанци налазе се различити молекули- од колагена, минерала у костима, до више врста угљених хидрата.Јанош Терзић, водитељ Лабораторије за туморску биологију и начелник Катедре за имунологију на Медицинском факултету у Сплиту, каже да је хијалуронска киселина компонента угљених хидрата, грађена од понављања Д-глукуронске киселине и Н-ацетилглукозамина.Пресађивање генаАутори у уводу студије тврде да је пресађивање гена у мишеве довело до повећања нивоа хијалурона у неколико ткива, до мање учесталости спонтаног и индуцираног рака, до продужења животног века и побољшаног здравственог стања.Истичу да је најзначајнија промена примећена код мишева с геном nmrHas2 била слабљење упалних процеса у више ткива.Научници су већ раније открили да је хијалуронска киселина HMW-HA одговорна за необичну отпорност на рак голокртица, које је у својим ткивима имају око десет пута више него људи или мишеви.Када су Горбунова и њезини сарадници, који већ годинама раде на истраживању голокртичастих пацова, из њихових ћелија уклонили HMW-HA, тумори су се и код њих почели учесталије јављати.Подстакнути овим резултатима, покушали су да утврде да ли се они могу репродуковати код других животиња.Пренос гена који производи HMW-HAТим је генетски модификовао модел миша како би произвео верзију гена који се назива хијалуронан синтаза 2, одговорног за стварање протеина који производи киселину HMW-HA. Иако сви сисари имају ген хијалуронан синтазу 2, чини се да је верзија голокртичњака побољшана и да подстиче јачу експресију гена.Терзић каже да је технологија пресађивања гена стара четрдесетак година:"Једноставно речено, ген који се издвојио из голокртичастих пацова убаци се у оплођене ћелије - зиготе миша, након чега новонастали миш има функционалан ген голокртичастог пацова. Убачени ген у мишу производи дугачке хијалуронане који су у мишу показали исте ефекте - поправили су му здравље и продужили живот."Одлични резултати пресађивањаНаучници су открили да су мишеви који су имали верзију гена какву имају голокртичњаци имали бољу заштиту од спонтаних тумора и хемијски индукованог рака коже. Модификовани мишеви такође су имали побољшано опште здравље и живели су дуже у поређењу с обичним мишевима. Како су мишеви с унапређеном верзијом гена старили, имали су мање упалних процеса у различитим деловима тела и боље здравље црева.Треба истаћи да су упални процеси обележје старења и често темељ за развој тумора.Иако ће бити потребно спровести додатна истраживања како би се утврдило зашто тачно HMW-HA има тако корисне ефекте, начници верују да је то због способности ове киселине да директно регулише имуни систем.Терзић каже да је важно сазнати како се тачно нешто одвија у овом механизму јер ће то омогућити боље манипулисање системом."На пример, вероватно се у човека неће моћи убацивати гени као у миша, али ако знамо механизам и неколико кључних места у синтези HMW-HA, онда се може осмислити лек који ће нам омогућити стварање заштитног HMW-HA", истиче научник.Могући извор младости за људе?Налази студије отварају нове могућности за истраживање како би се HMW-HA могао користити за продужење животног века и смањење болести повезаних с упалом код људи."Требало нам је 10 година од открића HMW-HA у голокртичастим пацовима до тога да покажемо да HMW-HA побољшава здравље код мишева", каже Горбунова.Тим научника верује да се тај циљ може остварити на два начина: или успоравањем разградње HMW-HA или повећањем његове синтезе.Аутори истичу да су већ идентификовали молекуле које успоравају разградњу хијалурона и да их већ тестирају у предклиничким испитивањима, што значи на ткивима у лабораторијима и на животињским моделима.Здравије старењеТерзић сматра да је на ово откриће реалније гледати као на могући пут у здравије старење, односно да доживимо 90 година без озбиљнијих болести."У истраживање старења улаже се све више средстава и сигурно ће се следити откриће других процеса важних у старењу, попут недавног открића Д. Синклера с Харварда који тврди да је метилација ДНА основни узрок старења. Неки истраживачи старење сматрају болешћу и као такво га проучавају. А за болест треба пронаћи лек, зар не? Значајно је и то да је Светска здравствена организација ове године старење сврстала међу болести", закључује Терзић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Пресађен ген дуговечности. Отворена врата за продужење људског живота
Амерички научници објавили су да су успели да продуже живот мишева и учине га здравијим тако што су животињама пресадили ген који се сматра важним за дуговечност и здравље голокртичастих пацова.
Продужавање живота, а нарочито побољшање квалитета живота у старости, данас је један од светих гралова медицине, између осталог и јер људи све дуже живе.
Што је голокртичасти пацов и зашто је важан?
Голокртичасти пацов је глодар из породице кртичастих пацова раширених у субсахарској Африци. Величине су мишева, живе под земљом и готово су слепи, а име су добили по томе што им је кожа готово потпуно гола, наборана и без длака.
Познати су по
дуговечности и великој
отпорности на болести повезаних са старењем, због чега већ годинама привлаче интересовање научне заједнице. За разлику од многих других врста, они током старења ретко оболевају од неуродегенеративних болести, кардиоваскуларних болести, артритиса и злоћудних тумора. Живе 40-ак година, што је десетак пута дуже од блиских "рођака", мишева,
пише Индекс.
Потврда принципа продужења живота пресађивањем гена
У новој револуционарној
студији научници са Универзитета у Рочестеру успели су да ген дуговечности из голокртичастих пацова пресаде мишевима, чиме су побољшали њихово здравље и продужили им живот за 4.4%.
Овим подухватом отворили су узбудљиве могућности за откривање тајни старења и продужавање људског животног века.
"Наша студија пружа доказ начела да се јединствени механизми дуговечности који су се развили у дуговечним врстама сисара могу користити како би се продужио животни век других сисара", рекла је Вера Горбунова, професор биологије и медицине на Рочестеру.
У студији представљеној у
часопису Нејчр тим је успешно пренео ген nmrHas2 одговоран за стварање хијалуронске киселине високе молекуларне тежине (HMW-HA) с голокртичастих пацова на мишеве.
Шта је хијалуронска киселина?
Наше тело се састоји од ћелија и тзв. екстрацелуларне супстанце која ткивима даје фину мекоћу и једрост. У екстрацелуларној супстанци налазе се различити молекули- од колагена, минерала у костима, до више врста угљених хидрата.
Јанош Терзић, водитељ Лабораторије за туморску биологију и начелник Катедре за имунологију на Медицинском факултету у Сплиту, каже да је хијалуронска киселина компонента угљених хидрата, грађена од понављања Д-глукуронске киселине и Н-ацетилглукозамина.
"Тих понављања може бити мање или више, а што их је више то су, како студије показују, ефикаснији у очувању здравља и продужавању живота. Голокртичасти пацови имају најдуже хијалуронске киселине које им смањују упале које су у темељу свих хроничних болести и неутралише радикале кисеоника", каже Терзић.
Аутори у уводу студије тврде да је пресађивање гена у мишеве довело до повећања нивоа хијалурона у неколико ткива, до мање учесталости спонтаног и индуцираног рака, до продужења животног века и побољшаног здравственог стања.
Истичу да је најзначајнија промена примећена код мишева с геном nmrHas2 била слабљење упалних процеса у више ткива.
Научници су већ раније открили да је хијалуронска киселина HMW-HA одговорна за необичну отпорност на рак голокртица, које је у својим ткивима имају око десет пута више него људи или мишеви.
Када су Горбунова и њезини сарадници, који већ годинама раде на истраживању голокртичастих пацова, из њихових ћелија уклонили HMW-HA, тумори су се и код њих почели учесталије јављати.
Подстакнути овим резултатима, покушали су да утврде да ли се они могу репродуковати код других животиња.
Пренос гена који производи HMW-HA
Тим је генетски модификовао модел миша како би произвео верзију гена који се назива хијалуронан синтаза 2, одговорног за стварање протеина који производи киселину HMW-HA. Иако сви сисари имају ген хијалуронан синтазу 2, чини се да је верзија голокртичњака побољшана и да подстиче јачу експресију гена.
Терзић каже да је технологија пресађивања гена стара четрдесетак година:
"Једноставно речено, ген који се издвојио из голокртичастих пацова убаци се у оплођене ћелије - зиготе миша, након чега новонастали миш има функционалан ген голокртичастог пацова. Убачени ген у мишу производи дугачке хијалуронане који су у мишу показали исте ефекте - поправили су му здравље и продужили живот."
Одлични резултати пресађивања
Научници су открили да су мишеви који су имали верзију гена какву имају голокртичњаци имали бољу заштиту од спонтаних тумора и хемијски индукованог рака коже. Модификовани мишеви такође су имали побољшано опште здравље и живели су дуже у поређењу с обичним мишевима. Како су мишеви с унапређеном верзијом гена старили, имали су мање упалних процеса у различитим деловима тела и боље здравље црева.
Треба истаћи да су упални процеси обележје старења и често темељ за развој тумора.
Иако ће бити потребно спровести додатна истраживања како би се утврдило зашто тачно HMW-HA има тако корисне ефекте, начници верују да је то због способности ове киселине да директно регулише имуни систем.
Терзић каже да је важно сазнати како се тачно нешто одвија у овом механизму јер ће то омогућити боље манипулисање системом.
"На пример, вероватно се у човека неће моћи убацивати гени као у миша, али ако знамо механизам и неколико кључних места у синтези HMW-HA, онда се може осмислити лек који ће нам омогућити стварање заштитног HMW-HA", истиче научник.
Могући извор младости за људе?
Налази студије отварају нове могућности за истраживање како би се HMW-HA могао користити за продужење животног века и смањење болести повезаних с упалом код људи.
"Требало нам је 10 година од открића HMW-HA у голокртичастим пацовима до тога да покажемо да HMW-HA побољшава здравље код мишева", каже Горбунова.
"Наш следећи циљ је да пренесемо ову корист на људе", додала је.
Тим научника верује да се тај циљ може остварити на два начина: или успоравањем разградње HMW-HA или повећањем његове синтезе.
Аутори истичу да су већ идентификовали молекуле које успоравају разградњу хијалурона и да их већ тестирају у предклиничким испитивањима, што значи на ткивима у лабораторијима и на животињским моделима.
Терзић сматра да је на ово откриће реалније гледати као на могући пут у здравије старење, односно да доживимо 90 година без озбиљнијих болести.
"У истраживање старења улаже се све више средстава и сигурно ће се следити откриће других процеса важних у старењу, попут недавног открића Д. Синклера с Харварда који тврди да је метилација ДНА основни узрок старења. Неки истраживачи старење сматрају болешћу и као такво га проучавају. А за болест треба пронаћи лек, зар не? Значајно је и то да је Светска здравствена организација ове године старење сврстала међу болести", закључује Терзић.
