Бајка о песми, сведочанство и упозорење | Орбита културе

Шта се дешава када одлучите да целу изложбу посветите само једној песми, по чему се Крвава бајка Десанке Максимовић може упоредити са Плавом гробницом Милутина Бојића или Пикасовом Герником, шта је Десанка написала у јавности до сада непознатом писму бранећи своју песму од превише ревносних цензора и на шта нас и данас упозорава њена Крвава бајка, открива нам историчар Марко Терзић, виши кустос Музеја 21.октобар у Крагујевцу.

Да ли ће вештачка интелигенција заменити прво писце или глумце, како данас треба играти класична драмска дела или изводити оперу, шта је то успорена уметност, на који начин уметници могу надмудрити вештачку интелигенцију и како привући пажњу младе публике питамо Милену Тробозић Гарфилд, ауторку књиге „Уметност је наш посао".

Због чега је после романа „Аустријанка“ о Диани Будисављевић одлучио да причу о страдању деце у усташким логорима исприча из угла осмогодишње Јелене, четрнаестогодишњег Драгоја и двогодишње Мике, и колико му је као оцу било тешко да пружи објективно сведочанство о патњи и боли деце отргнуте од родитеља и подвргнуте мучењу, за Орбиту културе говори историчар Зоран Милекић, аутор романа „Деца рата“.

О непоновљивом и чистом хероју који још суверено влада Змајевим гнездом, првој суперзвезди трећег свега, о томе како се славом и вештином уздигао до великана попут Чаплина и Мерилин Монро, у „Орбити културе“ разговарамо – а поводом пола века од смрти Брус Лија – са српским редитељем Данилом Бећковићем.

Зашто је комад Фердинанда Брукнера „Болест младости“ који је од недавно на репертоару Југословенског драмског позоришта актуелан као и пре сто година када је написан и шта је заједничко за Беч 1926. и Београд 2023. сазнајемо од редитељке Јоване Томић.