https://sputnikportal.rs/20230923/znamo-li-ko-su-nasi-velikani--orbita-kulture-1160789651.html
Бајка о песми, сведочанство и упозорење | Орбита културе
Бајка о песми, сведочанство и упозорење | Орбита културе
Sputnik Србија
У данашњој емисији сазнајемо да ли ће вештачка интелигенција заменити уметнике и на шта нас данас упозорава песма „Крвава бајка“ Десанке Максимовић. 23.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-23T10:00+0200
2023-09-23T10:00+0200
2023-09-23T10:01+0200
подкаст
орбита културе
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/16/1160206588_0:310:2047:1461_1920x0_80_0_0_79a95d4fcda1382274cf2edee85f661d.jpg
Орбита културе 23. 9. 2023.
Sputnik Србија
Орбита културе 23. 9. 2023.
Шта се дешава када одлучите да целу изложбу посветите само једној песми, по чему се Крвава бајка Десанке Максимовић може упоредити са Плавом гробницом Милутина Бојића или Пикасовом Герником, шта је Десанка написала у јавности до сада непознатом писму бранећи своју песму од превише ревносних цензора и на шта нас и данас упозорава њена Крвава бајка, открива нам историчар Марко Терзић, виши кустос Музеја 21.октобар у Крагујевцу.Да ли ће вештачка интелигенција заменити прво писце или глумце, како данас треба играти класична драмска дела или изводити оперу, шта је то успорена уметност, на који начин уметници могу надмудрити вештачку интелигенцију и како привући пажњу младе публике питамо Милену Тробозић Гарфилд, ауторку књиге „Уметност је наш посао".Због чега је после романа „Аустријанка“ о Диани Будисављевић одлучио да причу о страдању деце у усташким логорима исприча из угла осмогодишње Јелене, четрнаестогодишњег Драгоја и двогодишње Мике, и колико му је као оцу било тешко да пружи објективно сведочанство о патњи и боли деце отргнуте од родитеља и подвргнуте мучењу, за Орбиту културе говори историчар Зоран Милекић, аутор романа „Деца рата“.О непоновљивом и чистом хероју који још суверено влада Змајевим гнездом, првој суперзвезди трећег свега, о томе како се славом и вештином уздигао до великана попут Чаплина и Мерилин Монро, у „Орбити културе“ разговарамо – а поводом пола века од смрти Брус Лија – са српским редитељем Данилом Бећковићем.Зашто је комад Фердинанда Брукнера „Болест младости“ који је од недавно на репертоару Југословенског драмског позоришта актуелан као и пре сто година када је написан и шта је заједничко за Беч 1926. и Београд 2023. сазнајемо од редитељке Јоване Томић.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
орбита културе, култура, аудио
орбита културе, култура, аудио
Бајка о песми, сведочанство и упозорење | Орбита културе
10:00 23.09.2023 (Освежено: 10:01 23.09.2023) У данашњој емисији сазнајемо да ли ће вештачка интелигенција заменити уметнике и на шта нас данас упозорава песма „Крвава бајка“ Десанке Максимовић.
Шта се дешава када одлучите да целу изложбу посветите само једној песми, по чему се Крвава бајка Десанке Максимовић може упоредити са Плавом гробницом Милутина Бојића или Пикасовом Герником, шта је Десанка написала у јавности до сада непознатом писму бранећи своју песму од превише ревносних цензора и на шта нас и данас упозорава њена Крвава бајка, открива нам историчар Марко Терзић, виши кустос Музеја 21.октобар у Крагујевцу.
Да ли ће вештачка интелигенција заменити прво писце или глумце, како данас треба играти класична драмска дела или изводити оперу, шта је то успорена уметност, на који начин уметници могу надмудрити вештачку интелигенцију и како привући пажњу младе публике питамо Милену Тробозић Гарфилд, ауторку књиге „Уметност је наш посао".
Због чега је после романа „Аустријанка“ о Диани Будисављевић одлучио да причу о страдању деце у усташким логорима исприча из угла осмогодишње Јелене, четрнаестогодишњег Драгоја и двогодишње Мике, и колико му је као оцу било тешко да пружи објективно сведочанство о патњи и боли деце отргнуте од родитеља и подвргнуте мучењу, за Орбиту културе говори историчар Зоран Милекић, аутор романа „Деца рата“.
О непоновљивом и чистом хероју који још суверено влада Змајевим гнездом, првој суперзвезди трећег свега, о томе како се славом и вештином уздигао до великана попут Чаплина и Мерилин Монро, у „Орбити културе“ разговарамо – а поводом пола века од смрти Брус Лија – са српским редитељем Данилом Бећковићем.
Зашто је комад Фердинанда Брукнера „Болест младости“ који је од недавно на репертоару Југословенског драмског позоришта актуелан као и пре сто година када је написан и шта је заједничко за Беч 1926. и Београд 2023. сазнајемо од редитељке Јоване Томић.
О емисији „Орбита културе“
„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету. У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.
Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б. 
