Пре три године почели су рестаурацију иконостаса у Цркви Рођења Христовог, познатијој као Пазарска црква, у Пироту, који је био у јако лошем стању.
Поплаве, подземне воде, пожар, инсекти и нестручно одржавање угрозили су иконостас, који је, према речима Цвијетиновића и Никитовића, један од најлепших у Србији.
„Велика већина икона у зони сокле је уништена. Бојени слој је потпуно изљуспан. Постоје само три иконе које су сачуване и које би могле да се рестаурирају. Та прва зона је врло комплексна, јер је била доступна и изложена чишћењима и нестручном одржавању. Људи су из најбоље намере желели да очисте тај иконостас, па су користили неадекватну хемију и страдали су најлепши филигрански делови иконостаса. Та зона нам је највећи изазов да покушамо да је вратимо. Сада смо у тој фази“, каже за Спутњик Цвијетиновић.
Никитовићев највећи непријатељ су пак били инсекти:
„Поједини дрвени елементи су услед деловања ксилофагних инсеката до те мере били девастирани да су се држали на гипсаној подлози за бојени слој или позлату, тзв. грунду и на тананим дрвеним влакнима, а већи део дрвене масе претворен је у прах. Ако бисте такав дрвени елемент притиснули прстом мало јаче, он би се распао.Тај проблем смо решили потапањем икона у одговарајуће консолиданте. Ипак, када је реч о недостајућим елементима ситуација је мало лакша код дубореза и дрвених елемената него код сликарства. Све недостајуће дрвене елементе правимо и документујемо да су нови. Ту нас, за разлику од сликарског дела, конзерваторска етика не ограничава, јер су то делови који доприносе целовитости и функционалности иконостаса. Дакле, иконостас је и даље у функцији и не можемо да га оставимо без делова који фале. Код сликарства је другачије, не можете измислити сликарство. Ако велике зоне сликарства на икони недостају, не можете знати шта је на њој било насликано, док код дуборезних елемената имате делове који се понављају, у форми преплета, тако да можете по одређеном алгоритму да урадите реконструкцију“.
Нисмо очекивали да нађемо сликарство, али када смо урадили пробе чишћења у трећој зони, видели смо да је комплетна оплата осликана
© Фото : Спутњику уступио Александар Цвијетиновић
Лепо сте то осликали
Оно што је конзерваторе највише изненадило јесте да је иконостас комплетно био премазан фарбом и бронзом.
„Био је црн. Нисмо очекивали да нађемо сликарство, али када смо урадили пробе чишћења у трећој зони, видели смо да је комплетна оплата осликана и то са флоралним елементима, представама херувима, бојама које асоцирају на пиротски ћилим. То бајковито сликарство је било за све нас изненађење. Када смо урадили јужну страну треће зоне, Пироћанци су нам говорили – 'Лепо сте то осликали'. Нису могли да верују да је то оригинал“, истиче Цвијетиновић.
Иконостас је комплетно био премазан фарбом и бронзом
© Фото : Спутњику уступио Александар Цвијетиновић
Пошто је црква страдала у више наврата, Цвијетиновић претпостваља да су ти премази почели да се наносе тридесетих и четрдесетих година и то у више слојева:
„Један део оплате је премазиван лаковима на бази уља који имају тенденцију да изразито потамне (оксидирају), док су стубићи и украсне лајсне премазане црном фарбом. На свим позлаћеним дуборезним елементима се налазило више слојева бронзе. У првој зони, која је била доступна за разне нестручне интервенције, посматрајући попречне пресеке под микроскопом избројали смо једанаест премаза, углавном бронзом, док су задња три слоја нанета златним аутолаковима који се тешко скидају. Није било ту лоше намере. Хтели су људи да улепшају, али нема ништа горе него када нестручна особа ради 'рестаурацију'. Боље је не дирати“.
После скидања фарбе утврђено је да је у доњим деловима иконостаса, који су били најприступачнији, остало најмање злата и боје, док је у горњим деловима сачувано преко 60 посто оригиналног злата:
„Одлучили смо да другу и трећу зону сачувамо што је више могуће и урадимо само ретуш злата, а у првој зони ћемо урадити нову позлату на начин како је оригинална рађена. Тек нам предстоји велики посао, који ће можда трајати и годину и по дана. Можда и дуже. Нико не може да вам каже колико ће конзервација трајати, јер сваки елемент носи своју проблематику“.
Један од најлепших иконостаса
© Фото : Спутњику уступио Александар Цвијетиновић
Чаробно дело из самоковске радионице
Пазарска црква подигнута је 1834. године, а иконостас је рађен од 1843. до 1848. године. Велики број мајстора је радио на иконостасу, а најбитнији делови су Царске двери и Распеће на врху.
„Дуборез и конструкцију иконостаса је радио мајстор Стојчо Стефанов Финдаков који потиче из познате самоковске породице дуборезаца. За сложеније дуборезне форме коришћен је орах, а за једноставније липа. Стојчо је са 22 године почео да ради иконостас и направио је чаробно дело. Саме Царске двери су уметничко дело за себе са три плана преплета, које чине геометријски орнаменти, вегетација, животиње, старозаветни симболи. То је карактеристично за Пирот. Ретки су иконостаси на којима је у толикој мери постигнута тродимензионалност“, наглашава Никитовић.
Самоково је тада било под Пећком патријаршијом, српски град познат по дуборезачким и иконописачким радионицама. Касније су у Пироту монаси из Хиландара направили метох и у оквиру њега је направљена иконописачко-дуборезачка школа где су самоковску поетику још више ширили.
На свим позлаћеним дуборезним елементима се налазило више слојева бронзе
© Фото : Спутњику уступио Александар Цвијетиновић
Пиротски џез
Иконе је радио Христо Димитров са још неколико иконописаца. Њихове оригиналне иконе су сачуване у првој и другој зони, док су у трећој зони сачуване само три – остале су додате касније.
„Крст у четвртој зони је јако лепо сликарство, ранга прве зоне и то је радио иконописац Трипко који је сликао у поствизантијском стилу. Христос на распећу се уопште није видео, као ни симболи апостола и сцена Богородице са светим Јованом. То сликарство је највише сачувано јер се налази на самом врху иконостаса и није било доступно људској руци. Наш посао је једна врста археологије. Велико је задовољство радити и откривати шта се све крије испод“, истиче Цвијетиновић.
Никитовић и Цвијетиновић кажу да је истовремено уживање и мука „продрети у главу тих великих мајстора, осетити њихов језик и естетику“, а код иконостаса у пиротској цркви додатну потешкоћу ствара чињеница да нема понављања, да је сваки елемент другачији:
Тек нам предстоји велики посао, који ће можда трајати и годину и по дана
© Фото : Спутњику уступио Александар Цвијетиновић
„Све вибрира, живо је, има тај људски елемент, ниједан цветић, ниједан орнамент није исти. Вероватно им је било занимљиво да мењају облике. Избегли су да уђу у занатско-шаблонски систем и дали дах уметности. Све је игра и непоновљивост. Ако упоредимо са музиком, овај иконостас је пиротски џез“.