Та локација је важна јер научници верују како је пре три милијарде година, када је Марс био много влажнији, снажне бујице носиле блато и стене низ планину Шарп, а тај нанос је касније еродирао у гребен Гедиз валис.
То значи да овај гребен садржи сведочанства о прошлости Марса информације о древним, опасним клизиштима, пише портал Спејс.
Да би стигао до гребена Гедиз валис, Кјуриосити је морао да превазиђе више препрека.
„После три године, коначно смо нашли место где Марс дозвољава да Кјуриосити безбедно приступи стрмом гребену“, казао је Ашвин Васавада из Лабораторије за млазни погон (ЈПЛ) НАСА.
Ровер истражује планину Шарп високу пет километара од 2014, али је гребен Гедиз валис био потпуно ново поље за истраживање – и заправо најмлађи део тог региона.
Кјуриосити је провео 11 дана на гребену након што је стигао тамо средином августа. Фотографисао је тамне стене у региону које су „несумњиво потекле из неког другог места на планини“, као и друге испод врха гребена, „неке велике као аутомобили“. Ови комади су вероватно стигли са виших места на планини Шарп.
Камера на роверу је направила укупно 136 слика гребена Гедиз валис које су састављене у мозаик.
Осим тога, ровер је омогућио научницима први поглед из близине на геолошку творевину звану „лепеза од дебрија“, када се маса која се спушта низ падину разлије у облик лепезе.
На овом гребену, Кјуриосити ће покушати да нађе нова сазнања о историји воде на Марсу.