Овим речима се редитељ Борис Лијешевић опростио данас од свог пријатеља и колеге Јагоша Марковића, на комеморацији у Народном позоришту у Београду.
Дугим плаузом, на ногама, уз сузе, Јагошу Марковићу су одали почаст пријатељи, колеге, поштоваоци његовог дела који су испунили Народно позориште присетивши се најзначајнијих представа овог јединственог ствараоца.
У позоришту је био и Моцарт и Цезар
Како је једном приликом рекао Љубомир Симовић, чије је комаде Марковић са великим успехом поставио на позоришну сцену, Јагош је увек видео нешто што пре њега није видео нико, старе и познате ствари откривао као нове и непознате:
„Он то не ради само као редитељ, јер он у позоришту и није само редитељ. Он је у позоришту све - он је и глумац, он је цео ансамбл, он је и публика, он је и сцена, и ложа, и прва, друга и трећа галерија, он је и позоришна библиотека, он је и четка и боја, и чекић и ексер, и конопци и рефлектори, и свила и ватра, и кулиса и завеса. Он је све то можда само зато да би нам казао да је свет без љубави само исушено, слано и јалово морско дно, што, опет, није ништа друго до оно што о љубави у првој посланици Коринћанима каже апостол Павле“, истакао је Симовић својевремено.
Опроштај од Јагоша Марковића у Народном позоришту
© Tanjug / Раде Прелић
Због тога је својим јединственим рукописом стварао позоришна чуда, набијена енергијом, маштом, духовитошћу и вишим поетским истинама, као аутентичан и даровит стваралац, који није подилазио диктатима трендова.
„Дошао је изнанада и својим талентом освојио позориште, а онда нас је изненада и напустио, као у некој својој представи. По свом таленту био је Моцарт, али је био и Цезар по свим позориштима које је освојио. Код Јагоша је позориште било страст, до последњег атома снаге, до последњег даха. Јагошева уметничка душа је сада део свих нас“, истакао је Управник Народног позоришта Светислав Гонцић.
Глумац Небојша Дугалић Јагоша препознаје у једном од Чеховљевих ликова који „цео живот није хтео ништа, осим да да све од себе“:
„Када оду тако велики какав је он био, увек прво осетим стид што смо их подразумевали. За мене је сваки тренутак са Јогошем био непроцењив. Јагуле, мој добри, радуј се тамо у загрљају Господњем!“.
Можда је ово само још једна позоришна илузија
Био је јединствен, пун живота и заноса, рекла је директорка Југословенског драмског позоришта Тамара Вучковић Манојловић:
„Јагош је много волео глумце и њега су сви обожавали. Знам да би желео да данас сви заједно славимо позориште. Мили мој Јагоше, хвала ти на свему“.
Према речима Душана Ковачевића, Јагош Марковић је синоним за позориште:
„Био је чудо од дара, који се појављује ретко и остаје заувек. Када ми је пријатељ јавио да је Јагош преминуо, мислио сам да је неспоразум. Можда је ово само још једна позоришна илузија, пријатељу мој“.
Београдско драмско позориште ће у Марковићеву част вечерас извести његово „Дивље месо“:
„Био је непоновљив, оставио је грандиозна дела и онда отишао у вечност. Данас се раскида веза са свевременим, јер је велики Јагош спајао прошлост, садашњост и будућност“, рекао је директор Београдског драмског позоришта Југ Радивојевић.
Југ Радивојевић: Велики Јагош је спајао прошлост, садашњост и будућност
© Tanjug / Раде Прелић
Огромно огледало у којем смо се сви огледали
Борис Лијешевић је признао да је због Јагоша Марковића постао редитељ:
„Многи су ишли на пријемне због њега, а касније сам схватио да он свако људско биће диже у небеса и онда увелича под микроскопом и радује се. Послао ми је поруку пред гостовање у Русији да ће све бити дивно“.
Глумица Радмила Живковић, која игра главну улогу у Марковићевој представи „Госпођа министарка“ приметила је да је прерано отишао:
„Са шест-седам година већ је био човек, а као човек једно дивно дете. Имао је свој пут, стазе, морске струје, путовао је светлосним годинама. Јагош је био огромно огледало у којем смо се сви огледали. Сад је огледало пукло. Колико је Јагош носио у себи, не може да стане у једно људско биће. Тужна сам веома. Данас је Крстовдан, од сада ћемо тај дан посвећивати теби“.