„Пошто ће ускоро Велика Британија да потоне у море, јер ће огроман талас Северног мора да запљусне целу Холандију, нећу да будем у то време у Шевенингену да ме удави тај талас“, рекао је Шешељ за Срну.
Навео је да би се најсигурније осећао у Авганистану и предложио да Механизам буде пресељен у ту државу.
„Пошто је Авганистан планинска земља, тамо ниједан талас не може да допре, а авганистански јуначки народ је недавно до ногу потукао Американце и њихове савезнике, обновио демократију. Тамо бих се осећао најсигурније“, рекао је Шешељ.
Он је подсетио да је и раније био оптужен за непоштовање суда, односно за штампање својих књига у којима је, како каже, објавио податке лажних сведока, поверљиве документе и разне фалсификате.
„Они су хтели прошле године да ми заплене 56 књига због тога. Наравно, нису успели да заплене ниједну, па сам одлучио да цели мој хашки досије, а ту ће бити бар још двадесетак књига, објавим да остане за историју“, рекао је Шешељ.
Додао је да је већ три пута у трибуналу кажњен за непоштовање суда, а да би сада да му суде и четврти пут.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да је из Хага стигла нова оптужница против Шешеља и његова четири сарадника за непоштовање суда.
Шешељ је правоснажном пресудом Хашког трибунала из 2018. године осуђен на десет година затвора због подстицања прогона, депортације и присилног расељавања и премештања Хрвата у војвођанском селу Хртковци, 1992. године.
Лидер радикала је остао на слободи у Србији, јер је одслужио казну током боравка у притвору од 2003. до 2014. године.
Хашки трибунал је 2010. године подигао оптужницу против Шешеља због непоштовања суда, зато што је објавио идентитете заштићених сведока из главног процеса који се против њега водио по оптужници за ратне злочине.
Осим Шешеља, Трибунал је за непоштовање суда оптужио и чланове СРС-а Вјерицу Радету и Петра Јојића и за њима расписао потерницу са налогом за хапшење.
Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду одлучило је 2016. године да нема законских основа за хапшење и изручење чланова СРС-а, зато што Закон о сарадњи са Хашким трибуналом предвиђа обавезу изручења само оптужених за ратне злочине, а не и непоштовање суда.