Скоро 100 милијарди долара у војној помоћи послале су земље Запада до сада Украјини, укључујући милијарде у артиљерији кратког, средњег и дугог домета, вишецевним ракетним бацачима и крстарећим ракетама, али то није угасило даље војне амбиције Кијева, који тражи и НАТО еквиваленте руских крстарећих ракета великог домета.
„Желимо ракете као што су руски „Калибар“ и Х-101“, рекао је недавно извор из украјинског генералштаба британским медијима.
Он је истакао брзину, маневарске способности и карактеристике „невидљивости“ руских ракета, додајући да су због тога тешке за пресретање и подвлачећи да је Кијев спреман да користи западно оружје великог домета „чим пронађе мету и може да је погоди“.
Шта је руска крстарећа ракета „Калибар“
„Калибар“ је име целе породице руских противбродских, противподморничких и ракета за дејство по циљевима на копну, које се лансирају са подморница и бродова, а и у будућности са копна. Оперативни домет им је између 220 и 4.500 километара, а бојева глава има 400 до 500 килограма разорног експлозива или нуклеарно оружје.
Развој ове ракете започет је осамдесетих година 20. века, када је совјетска армија затражила стварање нове, ненуклеарне верзије стратешке крстареће ракете КС-122. Задатак да се направи нови пројектил, који би летео брже од звука у последњим фазама лета, завршен је деведесетих година. „Калибар“ је приказан јавности 1993. године, али је његова испорука руској војсци била успорена због распада СССР и смањења војних трошкова.
Као главна предност ове ракете показала се њена модуларност и могућност да буде коришћена против различитих врста циљева и лансирана из различитих поморских или летећих платформи. Ове карактеристике, у комбинацији са импресивним дометом и брзином, омогућиле су јој да недирнута „преживи“ пост-Совјетску транзицију.
Русија је почела производњу „Калибра“ средином деведесетих, а инжењери су развили велики број варијанти за домаћу употребу и извоз. Прва борбена употреба „Калибра“ забележена је 2015. године, када су њиме гађани терористи у Сирији, а лансиран је са руске морнаричке корвете у Каспијском мору, као и са фрегата и подморница у Средоземном мору.
Русија је до сада током специјалне војне операције испалила на десетина „Калибара“ на војне циљеве широм Украјине, а ракете су погађале командна места, ваздухопловне базе и противваздухопловне системе. Такође, прошле јесени коришћени су за гађање енергетске инфраструктуре, као одговор на вишеструке нападе Кијева на руску цивилну инфраструктуру, укључујући и Кримски мост.
Руски војни стручњаци похвалили су „Калибар“ као једну од најефикаснијих далекометних ракета која је до данас коришћена у украјинској кризи. Посебно истичу аутономни инерциони систем навођења, отпорност на ометање, способност ниског лета, убрзања у финалним фазама лета коришћењем јединственог маневра, чиме се драматично подиже способност пробијања кроз непријатељску противваздухопловну одбрану и могућност погађања мете.
Који је НАТО еквивалент „Калибру“
Најближи НАТО пандан „Калибру“ је „Томахавк“, америчка универзална далекометна подзвучна крстарећа ракета. Она је представљена осамдесетих година, а постоји низ њених варијанти.
Америчка ракета може бити наоружана конвенционалном бојевом главом од 450 килограма или нуклеарном бојевом главом и има оперативни домет између 460 и 2.500 километара.
Док је Русија извозила „Калибар“ у најмање четири земље (Алжир, Кина, Индија и Вијетнам), Вашингтон је строго ограничио извоз „Томахавка“, па га сада поред САД има само још Велика Британија.
„Томахавк“ има неколико познатих мањкавости у односу на „Калибар“, укључујући и подзвучну брзину лета, због чега је много рањивији када је у питању ПВО. Затим, слабији је по прецизности и домету, а има и неславан досије борбене употребе (тако је у Ираку 2003. ирачка ПВО оборила око 30 „Томахавка“, док у Сирији 2017. и 2018. године свака друга таква ракета није стигла до циља).
Руски војни историчар Јури Кнутов, директор Музеја противваздухопловне одбране у Москви, каже да „Калибар“ због својих карактеристика, попут велике брзине и могућности да мења брзину током лета, има предност у односу на сличне НАТО ракете.
„Брзина лета „Томахавка“ је стабилна, док „Калибар“ може да је мења у ширем распону. Такође, „Калибар“ има јединствени маневар у финалној фази лета, чиме је практично неухватљив за противничку ПВО“, каже Кнутов.
Овај стручњак истиче и да је „Калибар“ опремљен модерним алгоритмима који су дизајнирани посебно како би му омогућили избегавање противничке ПВО, што је веома значајна предност.
„Те ракете нису много рањиве када је у питању украјинска ПВО, што је најважније, и стално се модификују. Тренутно је у припреми нова варијанта са бојевом главом од једне тоне и унапређеном прецизношћу и брзинским карактеристикама“, каже Кнутов.
Шта је ракета Х-101 и има ли НАТО нешто слично
Ракета Х-101 (позната и као Х-102 када носи термонуклеарну бојеву главу) је стратешка крстарећа ракета великог домета која је ушла у употребу у руској војсци 2013. године. Домет јој је 5.500 километара и носи конвенционалну бојеву главу од 400 килограма или нуклеарну бојеву главу од 250 килотона до једне мегатоне.
Лансира се из руске стратешке бомбардерске авијације, у којој су авиони Тупољев Ту-95 и Тупољев Ту-160.
Домет ове ракете је супериоран у односу на све друге крстареће ракете на свету, а једина која јој донекле може да приђе близу је америчка АГМ-129, која је сада избачена из употребе, чији домет је 3.700 километара. Ову ракету, која је представљена деведесетих година, избачена је из употребе 2012. године због проблема са поузданошћу и високих трошкова одржавања
Као и „Калибр“, и ракета Х-101 први пут је оперативно употребљена у Сирији између 2015. и 2017. године, ударом на терористичка утврђења, кампове и командне центре. Од 2022. године, повремено се користи за удар на стратешке циљеве иза линије фронта у Украјини.
Та ракета опремљена је технологијом за смањење радарског отиска, инерционим системом навођења уз оптичко-електронску корекцију, као и системом који смањује ефикасност ометања. Путања ракете Х-101 може да буде мењана током лета.
НАТО тренутно у употреби има америчку АГМ-86 крстарећу ракету која може да се пореди са Х-101. Та ракета настала је раних осамдесетих и има оперативни домет од 2.400 километара. Међутим, за разлику од Х-101, амерички пандан има само опцију да носи нуклеарну бојеву главу и лансира се искључиво из авиона Б-52, па не постоји могућност за конвенционалне ударе.
Америчка војна индустрија ради на наследнику те ракете АГМ-181, али и та ракета, чији домет би требало да буде 2.500 километара, може да носи само нуклеарну бојеву главу.
То значи да НАТО може да парира ракети Х-101 само „Томахавком“, чији лимити су већ наведени и коју су већ превазишле или јој се приближиле кинеска ракета ЦЈ-20 (домет 2.000 км), севернокорејска „Хасал“ (2.000 км), иранска „Павех“ (1.650 км), индијска „Нирбхај“ (1.500 км), француска „мисал де кросије навал“ (1.400 км).
Глобални домет руских крстарећих ракета као што су „Калибар“ и Х-101 подстакле су руске званичнике да истакну како због тога Русија не мора да има војне базе широм света, као што имају САД и НАТО.
„Зашто би нам била потребна стална база, кад можемо да достигнемо свакога без ње“, рекао је 2015. године руски председник Владимир Путин, коментаришући руску операцију у Сирији.