„Уколико је оно што каже Орбан тачно то значи да долази до кршења правила ЕУ о неопходности доношења одлука концензусом око важних питања као што је расподела буџета по државама чланицама, односно расподела средстава из буџета за различите намене, где је неопходна сагласност свих држава чланица тамо где је то предвиђено, објашњава Гајић.
На питање да ли је Мађарска усамљена у том бунту унутар Уније, Гајић каже:
„У спорадичним питањима појави се увек по неколико чланица које се осећају скрајнутим. У овом случају са буџетом се ту јавља Мађарска, а у неким другим ситуацијама када су, рецимо, претиле санкције државама чланица због наводног непоштовања Унијиних вредности тада су рецимо Мађарска и Пољска биле на тапету и то везано за избор судија Уставног суда. Има, дакле, различитих ситуација где се различите државе осећају скрајнуте, маргинализоване или да се према њима не понаша фер. Међутим, под претпоставком да је тачно то што тврди Орбан, до сада ми није познат неки случај да је процедура на тај начин тако грубо нарушена. Дакле, ово је први тако драстичан случај, ако је то тачно“.
Након упозорења Будимпеште да Украјина неће добити ни цента из буџета Европске уније док Мађарској не буду исплаћена средства из европских фондова која јој законски припадају, Орбан је изнео претпоставку да је део новца, које Брисел мора да ислати Будимпешти, већ предат Кијеву.
Према његовим речима, Брисел мора да преда Мађарској „више од три милијарде евра“, јер је Будимпешта „платила све што је требало платити“.
Раније је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен саопштила да је Европска комисија је ревидирала вишегодишњи буџет ЕУ за период од 2024. до 2027. године и предложила је да се за 66 милијарди евра повећа помоћ Украјини, док Орбан сматра да је тај предлог неозбиљан, пошто се не зна где је отишао новац који је раније дат Кијеву.
„До сада се по питању начина процедуре није заобилазила ниједна држава чланица. Чланови бриселске бирократије или чланице других земаља су мање-више увек у тим неформалним преговорима, испод жита, успели да дођу до договора. Рецимо, кaда се доноси нека одлука на коју нека од чланица не пристане та држава се изузме из неког општег правила па се на тај начин сачува концензус. Значи, увек су се придржавали тих колективних одлука, уколико би неко био незадовољан њему би се излазило у некој мери у сусрет да се не би формално прекришиле одредбе Лисабонског споразума. У овом случају, ако је то тачно да се из буџета одвајају средства без сагласности неке државе директно се крши сама процедура, начин одлучивања“, каже Гајић.
Украјина на путу ка ЕУ
Орбан се такође дотакао и планова пријема Украјине у ЕУ, истичући да ће бити потребно одговорити на „веома тешка питања“ пре него што Европска унија почне приступне са земљом која је у рату.
Он је додао да је непознато какву ће територију имати Украјина на крају сукоба и колика ће бити њена популација јер они беже.
Он је додао да је непознато какву ће територију имати Украјина на крају сукоба и колика ће бити њена популација јер они беже.
„Приступи свих чланица су изузетно отежани зато што је код сваког поглавља потребна сагласност свих држава чланица и довољно је да једна чланица не гласа ‘за’ да не можете да наставите процедуру приступања, придруживања, а по питању Украјине, која је проглашена за кандидата, елементарне ствари везане за државу су под знаком питања. Држава којој су нејасне границе тј. територија, становништво и сама власт – да ли је довољно легитимна и у којој мери – генерално гледајући под знак питања ставља цео процес придруживања, а о појединостима и да не говоримо. Из ових најкрупнијих ствари произилазе сви остали проблеми који се могу наћи у сваком преговарачком поглављу“, каже Гајић.
Претходно је Европска комисија, у препорукама да се Украјини додели статус кандидата за чланство у ЕУ, поставила услов да земља мора да испуни седам услова како не би изгубила овај статус, а реформа правосуђа је најсвеобухватнија међу условима ЕУ.