Када се погледају одиграни велики турнири – Гренд слемови, Мастерси и Завршни Мастерси, Ђоковић је одигарао седам више турнира од Надала, а освојио је 11 титула више од Шпанца.
Дакле, не делује баш да Надалова теорија пије воду. Новакова разлика у освојеним турнирима у односу на Надала већа је од разлике у броју одиграних великих турнира. Да рецимо Ноле има седам више одиграних турнира, и једну титулу више у укупном скору, онда би то имало мало више смисла.
Али...
Такође, треба истаћи да су повреде последица начина игре. Тако да Надал не би ни имао толико успеха да није играо на начин који производи повреде. Надал је иначе познат по томе што је рударио по терену, играо физички снажно, подвргавао се различитим начинима опоравка, па је све то морало да дође на наплату у виду потрошености зглобова и мишића.
Треба рећи и да се сада говори о Надаловимповредама, али се не говори о томе како је Ђоковићбио отписан када је имао повреду лакта, па се 2017. и 2018. није баш очекивало да ће се вратити и постати најбољи икада.
Тада је Ноле пропустио две године свог тениског врхунца због повреде, али то сада нико не спомиње, већ се истичу у први план Надалове повреде.
Са друге стране Новак је познат као један од најздравијих људи на свету, храни се храном која га не оптерећује и која му даје шансу да буде онако еластичан, лаган, разгибан и што је најважније – издржљив.
Зато ово што Новак ради са 36 година није (само) дар са неба, већ је паметно планирање током дужег низа година.
И сада убира плодове онога што је радио.
Као што Надал убира плодове онога што је он радио.
Може се све назвати и „лошом срећом“ у Надаловом случају, али је утисак да би то била линија мањег отпора и бег од реалности.
Одиграни Гренд слемови:
Ђоковић: 72 (освојио 24)
Надал: 67 (освојио 22)
Одиграни Мастерс турнири:
Ђоковић: 126 (освојио 39)
Надал: 128 (освојио 36)
Одиграни Завршни Мастерси:
Ђоковић: 15 (освојио 6)
Надал: 11 (освојио 0)
Укупно одиграних великих турнира:
Ђоковић: 213 (освојио 69)
Надал: 206 (освојио 58)