Кажу да ко опере руке у Западној Морави која протиче кроз Чачак, да ће имати среће, за кошаркаше да ће имати „мекану руку“ и прецизан шут. Алекса, који је постао миљеник нације због невероватне спонтаности, искрености и фанатичне борбености, открио је да је Морава и те како имала удела за његове огроман успех, чиме је још једном потврђен чувени кошаркашки ми о прању руке у Морави.
„Цео сам се купао у Морави. То је ми, легендарног тренера Аца Пуша. Напустио нас је пре неку годину и то о д тада траје. Чачак је познат по шутерима, ја нисам баш познат по томе“, рекао је Алекса.
Аврамовић је изјавио да је Србија имала тројицу носилаца игре, као и да је поносан на то што је био део репрезентације коју је с клупе водио селектор Светислав Пешић, и која је заустављена на Мундобаскету тек у финалу у дуелу са Немачком.
„Изузетно сам поносам што сам био део те екипе. Гинули смо једни за друге, наш успех има посебну драж. Оно што се десило Бориши нас је зближило. Свако од нас је оставио его по страни, играли смо за своју репрезентацију. Радили смо оно што је од нас селектор захтевао и свако је имао своју улогу. Што се носилаца игре тиче, било их је тројица. Стефан Јовић, Никола Милутинов и капитен Богдан Богдановић. Они су дуго у репрезентацији, док има нас којима је ово било прво или друго такмичење за репрезентацију“, рекао је гостујући у „Шареници“ Алекса Аврамовић.
За крај је плејмејкер Партизана констатовао и шта је недостајало Србији да освоји злато у Манили.
„У финалу нам је фалио Огњен Добрић. Он је радио велике ствари за тим, а ту је и повреда Милутинова који није тренирао. Да је он био на 100 одсто, освојили бисмо злато“, закључио је миљеник нације Алекса Аврамовић.
Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.