„Нови алгоритам за машинско учење, обучен коришћењем живих ћелија, фосила, метеорита и лабораторијских хемикалија, може разликовати узорке биолошког и небиолошког порекла у 90 одсто случајева“, тврде научници који су га створили у новој студији.
Међутим, унутрашњи механизми алгоритма остају мистерија.
Научници тврде да би нови тест могао одмах да се примени у пракси. Трагао би за животом на Марсу анализом података о марсовским стенама, које је прикупио ровер „Кјуриосити“, а такође би могао да открије порекло мистериозних и древних стена пронађених на Земљи.
„Наћи ћемо потпуно нове биосфере“
„Ови резултати значе да бисмо могли пронаћи облик живота на другим планетама, потпуно новим биосферама, чак и ако се оне веома разликују од живота који познајемо на Земљи. Штовише, ако пронађемо знакове живота другде, можемо утврдити да ли је живот на Земљи и другим планетама настао из заједничког или различитог порекла”, каже астробиолог и коаутор студије Роберт Хазен са Карнегијевог института за науку у Вашингтону.
Стручњаци већ знају да мешање хемикалија и њихово одржавање на температурама праисторијских мора може да генерише органске молекуле попут аминокиселина – основне грађевне блокове протеина неопходних за живот. Такође су пронашли доказе о овим градивним блоковима на метеорима па чак и на удаљеном астероиду.
Али ако ловци на ванземаљски живот желе да докажу да су пронашли живот изван Земље, морају одговорити на једноставно питање: Како да знамо да ли су узорци које пронађемо биолошког порекла или су настали насумичним хемијским процесом у свемиру?
На то питање је тешко одговорити јер се органски молекули обично распадну током времена. Истраживачи су стога креирали алгоритам машинског учења који би могао да помогне.
Научници су почели са коришћењем методе која се већ користи на НАСА-иној свемирској опреми. Реч је о пиролизи, тј. термичком разлагању органске материје на повишеној температури и одсуству кисеоника. Тако се узорак раздваја на гас и биоугаљ.
Добијени делови узорка се затим испитују хроматографијом, пре него што се његови атоми масовном спектроскопијом транскрибују у податке.
Висока прецизност анализе података
Узимајући у обзир податке алгоритма машинског учења из 134 узорка богата угљеником познатог порекла, алгоритам је са 90 одсто тачности разликовао производе новијег и древног живота, као што су шкољке, зуби, кости, угаљ и смола; од органских једињења абиотичког порекла, као што су аминокиселине створене у лабораторији.
„Ово ново истраживање има много импликација, али постоје три главна закључка. Прво, на неком дубоком нивоу, биохемија се разликује од абиотичке органске хемије. Друго, можемо погледати Марс и древне узорке Земље како бисмо утврдили да ли су некада били живи. И треће, вероватно је да бисмо ову нову методу могли да користимо за разликовање алтернативних биосфера од оне на Земљи, са значајним импликацијама за будуће астробиолошке мисије”, закључује хемичар и коаутор студије Џим Кливс са истог института.