https://sputnikportal.rs/20230923/nova-strategija-u-potrazi-za-vanzemaljskim-megastrukturama-izdvojeno-20-kandidata-1161616198.html
Нова стратегија у потрази за ванземаљским мегаструктурама, издвојено 20 кандидата
Нова стратегија у потрази за ванземаљским мегаструктурама, издвојено 20 кандидата
Sputnik Србија
Потрага за ванземаљским мегаструктурама један је од важних задатака научника, који до сада није дао резултат. Међутим, астрофизичари сада предлажу нову... 23.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-23T21:55+0200
2023-09-23T21:55+0200
2023-09-23T21:55+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
астрономија
ванземаљски живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/17/1161615622_61:0:1661:900_1920x0_80_0_0_50a53019eb56d5fa76e256cbbdcf4a68.png
Физичар Фриман Дајсон предложио је 1960. године концепт „Дајсонових сфера“ - колосалних структура направљених око звезда које је окружују и преузимају енергију из ње. Дајсонов најважнији рад, „Потрага за вештачким звезданим изворима инфрацрвеног зрачења“, представио је ову идеју и могућност њиховог откривања кроз емисије „отпадне топлоте“ у средњим инфрацрвеним таласним дужинама.Лоцирање Дајсонових сфераДо данас се инфрацрвени потписи сматрају одрживим технолошким потписом, наглашавајући трајну важност Дајсонове визије.Међутим, напори да се лоцирају Дајсонове сфере на темељу потписа отпадне топлоте до сада нису дали резултате, што је подстакло позиве на нови приступ. Професор астрофизике Џејсон Т. Рајт из ПСТИ-ја (Penn State Extraterrestrial Intelligence Center) Државног универзитета Пенсилванија и Центра за егзопланете и настањиве светове, залаже се за помак према тражењу знакова активности, а не само топлинских потписа у потрази за ванземаљским интелигентним животом.Кључ Рајтове студије која то предлаже је такозвана Ландсбергова граница, концепт у термодинамици који представља теоретску границу ефикасности прикупљања сунчевог зрачења. Рајт тврди да би технолошки напредан живот могао да расте и искористи веће количине те енергије, али да та способност има и апсолутну границу - укупну енергију коју звезда ослобађа (видљива светлост, инфрацрвена, ултраљубичаста итд.).Другачија стратегијаРајт наглашава потребу за другачијом стратегијом. Ако то није врста звезде око које обично кружи материјал, онда можемо боље да погледамо и видимо да ли материјал изгледа као прашина или нешто друго, предложио је Рајт. Тај нови смер потраге надилази традиционална претраживања заснована на топлоти.Међутим, изазов лежи у недостатку јединствене теорије о појави отпадне топлоте због непознатих материјала у Дајсоновој сфери, а Рајт признаје то ограничење. Он објашњава да не постоји фундаментална теорија о томе како би отпадна топлота изгледала.Рајт истражује сврху Дајсонових структура и како оне одређују својства материјала. Дајсон је и сам признао да је хватање енергије звезде само једна потенцијална намена сфера, јер те би структуре могле да послуже и као звездани мотори или колосални суперрачунари.Постоје инжењерске препреке пројеката као што су Дајсонове сфере, а Рајт предлаже приступ постепене изградње како би се проширио настањиви простор око звезде.Примењујући термодинамику зрачења, Рајт закључује да би мање, топлије Дајсонове сфере биле оптималније и исплативије за градњу, те позива на разматрање виших температура Дајсонових сфера. У том случају, научници би могли да прошире наше параметре претраживања на температуре знатно изнад 300 келвина (око 27 степени Целзијуса, што је мало топлије од Земље), јер је екстракција звездане светлости и енергије ефикаснија ближе звезди, где су ствари топлије, истиче Рајт.Могући кандидати за ванземаљске мегаструктуреРајтов научни рад могао би да обликује будућа претраживања у потрази за мегаструктурама, а једно такво води астрофизичар Матијас Суазо са Универзитета Упсала, заједно са колегама са Пројекта Хефаистос. Они су, користећи податке са опсерваторија НАСА и ЕСА, направили списак од 20 могућих кандидата, који чекају на испитивање напредним телескопима, пише „Јуниверс тудеј“.Комбиновани подаци опсерваторија, које су проучавали, показали су да постоји чак пет милиона могућих кандидата. Суазов тим је направио селекцију, користећи модел заснован на температури и светлосним својствима, како би елиминисали могуће природне изворе, а потом издвојили 20 кандидата за које постоји највећа могућност да су у питању Дајсонове сфере.
https://sputnikportal.rs/20230922/jupiter-mesec-evropa-zivot-ugljen-dioksid-dzejms-veb-1161580138.html
https://sputnikportal.rs/20230904/planeta-gusca-od-celika-otkrice-koje-dovodi-u-pitanje-teorije-naucnika-1160805489.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, астрономија, ванземаљски живот
наука и технологија, друштво, астрономија, ванземаљски живот
Нова стратегија у потрази за ванземаљским мегаструктурама, издвојено 20 кандидата
Потрага за ванземаљским мегаструктурама један је од важних задатака научника, који до сада није дао резултат. Међутим, астрофизичари сада предлажу нову стратегију, а научници су направили списак од 20 могућих кандидата у свемиру.
Физичар Фриман Дајсон предложио је 1960. године концепт „Дајсонових сфера“ - колосалних структура направљених око звезда које је окружују и преузимају енергију из ње. Дајсонов најважнији рад, „Потрага за вештачким звезданим изворима инфрацрвеног зрачења“, представио је ову идеју и могућност њиховог откривања кроз емисије „отпадне топлоте“ у средњим инфрацрвеним таласним дужинама.
Лоцирање Дајсонових сфера
До данас се инфрацрвени потписи сматрају одрживим технолошким потписом, наглашавајући трајну важност Дајсонове визије.
Међутим, напори да се лоцирају Дајсонове сфере на темељу потписа отпадне топлоте до сада нису дали резултате, што је подстакло позиве на нови приступ. Професор астрофизике Џејсон Т. Рајт из ПСТИ-ја (Penn State Extraterrestrial Intelligence Center) Државног универзитета Пенсилванија и Центра за егзопланете и настањиве светове, залаже се за помак према тражењу знакова активности, а не само топлинских потписа у потрази за ванземаљским интелигентним животом.
Кључ Рајтове
студије која то предлаже је такозвана Ландсбергова граница, концепт у термодинамици који представља теоретску границу ефикасности прикупљања сунчевог зрачења. Рајт тврди да би технолошки напредан живот могао да расте и искористи веће количине те
енергије, али да та способност има и апсолутну границу - укупну енергију коју звезда ослобађа (видљива светлост, инфрацрвена, ултраљубичаста итд.).
Рајт наглашава потребу за другачијом стратегијом. Ако то није врста звезде око које обично кружи материјал, онда можемо боље да погледамо и видимо да ли материјал изгледа као прашина или нешто друго, предложио је Рајт. Тај нови смер потраге надилази традиционална претраживања заснована на топлоти.
Међутим, изазов лежи у недостатку јединствене теорије о појави отпадне топлоте због непознатих материјала у Дајсоновој сфери, а Рајт признаје то ограничење. Он објашњава да не постоји фундаментална теорија о томе како би отпадна топлота изгледала.
Рајт истражује сврху Дајсонових структура и како оне одређују својства материјала. Дајсон је и сам признао да је хватање енергије звезде само једна потенцијална намена сфера, јер те би структуре могле да послуже и као звездани мотори или колосални суперрачунари.
Постоје инжењерске препреке пројеката као што су Дајсонове сфере, а Рајт предлаже приступ постепене изградње како би се проширио настањиви простор око звезде.
Примењујући термодинамику зрачења, Рајт закључује да би мање, топлије Дајсонове сфере биле оптималније и исплативије за градњу, те позива на разматрање виших температура Дајсонових сфера. У том случају, научници би могли да прошире наше параметре претраживања на температуре знатно изнад 300 келвина (око 27 степени Целзијуса, што је мало топлије од Земље), јер је екстракција звездане светлости и енергије ефикаснија ближе звезди, где су ствари топлије, истиче Рајт.
Могући кандидати за ванземаљске мегаструктуре
Рајтов научни рад могао би да обликује будућа претраживања у потрази за мегаструктурама, а једно такво води астрофизичар Матијас Суазо са Универзитета Упсала, заједно са колегама са Пројекта Хефаистос. Они су, користећи податке са опсерваторија НАСА и ЕСА, направили списак од 20 могућих кандидата, који чекају на испитивање напредним телескопима,
пише „Јуниверс тудеј“.
Комбиновани подаци опсерваторија, које су проучавали, показали су да постоји чак пет милиона могућих кандидата.
Суазов тим је направио селекцију, користећи модел заснован на температури и светлосним својствима, како би елиминисали могуће природне изворе, а потом издвојили 20 кандидата за које постоји највећа могућност да су у питању Дајсонове сфере.
