Док год не буде озбиљне конкуренције на тржишту, а сада је нема јер мали број трговинских ланаца држи 80 одсто тржишта, трговци ће моћи да подижу трговинске марже и диктирају цене како њима одговара. Поготово када Комисија за заштиту конкурентности већ пет година на то жмури, каже за Спутњик председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић који уопште не сумња да су за високе цене прехрамбених производа „заслужне“ изузетно високе трговинске марже.
Забиберили и обичну паприку
У Удружењу за трговину у Привредној комори Србије Спутњику је, међутим, речено да просечна бруто маржа код највећих малопродајних трговинских ланаца, који чине 83 одсто укупног удела у промету прехрамбених производа на мало, износи 14,6 процената. Код осталих привредних субјеката нема значајнијих разлика у погледу просечне бруто марже нити се повећавала од почетка године, напомиње Тијана Маљковић из тог Удружења.
Печена паприка
© Sputnik / Спутњик
Она додаје да нема значајнијих одступања у просечним малопродајним ценама у трговинским ланцима на мало и да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа, односно високе цене инпута у производњи и ниске економија обима.
Паповић, међутим, уопште није уверен да је то тако. Нема, каже, другог објашњења осим превисоких маржи за ситуацију да печење паприке увећа цену десетоструко. Па све и нека није иста паприка, нека је органски гајена, печена на дрва, превалила много дужи пут од „обичне“ свеже немогућа је толика разлика у цени. Он тврди да марже код наших трговаца далеко превазилазе те о којима нам трговци говоре.
Паповић напомиње да је држава Црна Гора лимитирала марже на 15 до 20 одсто, док код нас за неке производе она иде и 150 посто јер, како каже, нема тржишног надзора.
У Хрватској су пролетос ограничили маржу на млеко на 10 одсто, али су оне генерално веће него у ЕУ. И док су се тамошњи трговци бранили да су главни генератор поскупљења раст плата и набавних цена, Европска комисија их је упозорила на превисоке марже које се у неким ланцима пењу и до 50 одсто. Тако су кренули у обарање маржи и цена, а и код нас је недавно са трговцима договорено да смање марже за укупно 20 производа. Многе су, међутим, остале високе.
Ни гувернерки се не допада
Како је недавно изјавила гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, неколико трговинских ланаца диктира услове под којима ће неко производити. Они имају већу преговарачку моћ и користе је да би повећали маржу више него што захтева покриће трошкова, а то на крају повећава и цене.
А то , наравно, обесмишљава борбу НБС са инфлацијом. Марже у трговини су, како је оценила, значајно порасле и одмажу враћању инфлације у границе циља.
То ће, поготово, бити случај када 1. oктобра дође до повећања акциза што ће утицати на раст цена горива, а онда последично транспорта и свега осталог.
Паповић не сумња, да наши трговци упркос ограничењима неких маржи, неће бити на губитку и да они одређују цене које им одговарају.
Замена теза
„Неко намерно замењује тезе, односно рабат и маржу. Рабат је цена коју вам да произвођач и његов попуст на то што сте од њега купили. То је рабат и он је од 15 до 20 одсто. Све преко тога су марже. Ту су трошкови за плате запослених, струје, транспорта, свашта другог, али када вам кажем да су они већински власници и производње и млечне и месне индустрије и ратарске проозводње и повртарске производње онда је јасно да се на њиховим полицама налазе њихови производи. Ретки су неки други“, каже наш саговорник.
Њихова робна марка је заправо из њихових погона, а да би неки нови добављач ушао са својим производом на полице трговинских ланаца мора прво да плати такозвано улиставање које стаје неколико хиљада евра. Уз то, пошто мали број играча држи целокупно тржиште оно је, по његовој оцени, блокирано њиховим договором, односно злоупотребом доминантног положаја.
Кад Комисија годинама жмури
Главног кривца за то он види у Комисији за заштиту конкуренције.
„Та комисија за заштиту конкуренције не постоји од 2019. године. Они нам само преводе шта она ради у Француској, Немачкој, шта је комисија у Аргентини урадила. А основни задатак Комисије је анализа тржишта, отклањање доминантног положаја, злоупотребе, монопола, картелског удруживања. Све се то не ради“, критичан је Паповић.
На то Комисија, по његовој оцени, жмури, па тако и имамо ситуацију да су код основних прехрамбених производа највеће марже и крећу се од 50 до 150 одсто, јер су управо ти производи најтраженији. Нису, наравно, подигли цену лепка за гуме за бицикл, јер то мало коме треба, сликовит је наш саговорник.
Дванаест величанствених
У министарству трговине, међутим, кажу да су у бруто маржи сабрани сви трошкови трговца, од превоза, потрошене струје, плате за раднике…рачунајући и ПДВ и да она представља разлику између набавне и малопродајне цене неке робе.
Како је речено Спутњику, анализа коју су радили показала је да је група од 12 највећих трговаца који заједно имају тржишни удео од преко 80 посто, њихова нето профитабилност на крају прошле године у просеку износила 2,9 одсто. То показује колико су зарадили и то је, како кажу, јако ниско ако поредите са другим тржиштима. И Маљковићева указује на тај податак, истичући да је годинама уназад, просечна профитна стопа трговаца је испод три процента, колико је била и на крају прошле године.
Паповић, међутим, није уверен ни у то, јер је, како каже, реч о анализи коју су сами трговци радили, а поготово што је према подацима комшија, у Хрватској нето добит трговаца прошле године порасла за чак 25 посто. Притом, како примежује, нико од великих тржишних играча није напустио тако нерпофитабилно тржиште
Док год 12 највећих трговинских ланаца у Србији држи чак 80 одсто тржишта и практично диктира услове, а то Комисија за заштиту конкурентности не контролише, јер у претходних пет година нико није видео њен извештај, не можемо очекивати другачију ситуацију са маржама и ценама, оцена је Паповића.