Лажни мед преплавио Србију – има ли одбране од роја превараната
© Fotolia / Solstizia
Пратите нас
После сазнања да су само три од 25 узорака тестираног меда на нашем тржишту била мед, а остало фалсификати на потезу је држава. Она се, такође, нашла у ланцу преварених од стране откупљивача меда. Лажни мед мора бити повучен из трговина, а они који су га пласирали кажњени.
То за Спутњик каже председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), Родољуб Живадиновић, који, међутим, истиче да је штета направљена и то знатно већа од казни које ће стићи фалсификаторе меда.
Резултати контроле по такозваној ЕИМ-ИРМС методи за процењивање аутентичности прехрамбених производа показали су да је у чак 88 одсто узорака утврђено је да је меду додавана нека врста шећера у различитим процентима. Иницијатор првог оваквог испитивања тржишта је Кластер "Уједињени за квалитет", у сарадњи са "Покретом потрошача за квалитет хране".
Како против фалсификата
Живадиновић каже да су се произвођачи меда, вина и ракије удружили у тај Кластер управо ради уклањања фалсификата са тржишта и нелојалне конкуренције због које су, како истиче, многи пчелари почели да напуштају ту делатност.
Кластер је из чланарина које је прикупио финансирао истраживање квалитета меда током септембра узоркованог у седам продавница великих трговачких ланаца у Панчеву- "Аману", "Дису", "Гомексу","Идеи" , "Лидлу", "Максију" и "Мере маркетима". Испитивања су урађена у акредитованој лабораторији "Ана Лаб" ДОО Панчево, која је специјализована за изотопска испитивања у храни.
На питање како је могуће спречити ову појаву, он каже само честом контролом квалитета, а на питање када се може очекивати наредна после ове из септембра, каже да су паре које су имали потрошили и да је то неизвесно.
Зато сматра да је сада на потезу држава, а главног кривца у овој новој причи види у откупљивачима меда.
Откупљивачи закували
„Ниједан откупљивач не купује мед пре него што га анализира. Прво дође код пчелара да узме узорак, запечати буре и носи га на анализу. Кад анализа покаже да је добар онда га купује. Значи, откупљивачи од нас купе добар мед, а онда га, што би рекао народ, крсте“, објашњава наш саговорник.
Онда је на њима шта ће да ураде и како да га пласирају, каже он, истичући да је међу откупљивачима и највећи извозник меда из Србије, чији ниједан узорак меда који пласира у Србију му није прошао контролу. Списак свих откупљивача који су варали СПОС је објавио на савом сајту.
Медом може да се назове само пчелињи производ, без додатка "страног" шећера
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање о улози трговаца у тој причи, он напомиње да они о томе не знају ништа, да само могу да верују декларацији када им откупљивач, односно добављач испоручи мед.
Тако су пчелари упркос, како каже, доброј години са изузетком багрема коме је сметала киша у врме цветања, остали на губитку.
Више преварених
Председник СПОС-а истиче да је у овој ситуацији више оштећених.
„Овде се варају три стране – трговци, потрошачи и пчелари, а ту је и четврта страна, то је држава јер порез на мед је 10 одсто, а порез на производ од шећера је 20 посто. Пошто ово није мед већ производ од шећера морало је да му буде обрачун ПДВ од 20 посто, а не дупло мањи. На тај начин је он постао конкурентнији на тржишту“, каже Живадиновић.
На питање, да ли би требало да се етикетом јасно означи оно шта је мед, а да се другим именом назове оно што није, наш саговорник објашњава:
„Закон каже овако - ако је нешто помешано са медом не смете реч мед да употребите у називу производа. Не сме име производа да асоцира на мед јер то није мед. Медом може да се назове само производ од пчела и ништа друго“.
И по том основу могу да буду кажњени ови што су медом назвали оно што он није. Чим инспекција потврди резултате Покрета потрошача, биће кажњени, а мед повучен, уверен је наш саговорник.
Плате и терају даље
Он разлог за непоштовање закона у том погледу види у малом броју контрола и у малим казнама које фалсификатори плате и даље, како каже, терају по старом. А то значи да мед мешају са, како се то назива, страним шећером. У меду може да се нађе само шећер од биљака од којих пчела сакупља мед, али не и "страни" од шећерне репе, шећерне трске, пиринча.
У Србији је, како напомиње, око 50 откупљивача, од којих је десетак већих и додавање „страног“ шећера је згодан начин за зараду јер је велика је разлика између цене шећера и меда.
Контрола је показала да је чак 88 одсто узоркованог меда био фалсификат
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Живадиновић указује на то да људи напуштају пчеларење пошто је цена меда преполовљена у откупу, али и истиче да то није само наш случај, него и у Европи, али и свету. Сматра, ипак, да се фалсификовању меда може стати на крај.
„Америка је увела добар пропис. Сваки мед који улази у САД мора да буде контролисан и практично нема увоза фалсификата у Америку , а било их је масовно деценијама. Пошто их више нема одмах је и цена благо скочила“.
Зато каже да је на потезу држава да појача контроле и пооштри казнену политику.
