Овако економиста Марко Ђого, декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, коментарише намеру мађарске да преузме пројекте које је из политичких разлога отказала Немачка.
Подсећамо, почетком августа, немачка влада одустала је од финансирања четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској – рехабилитације хидроелектране Требиње, фаза III и IV, ветропарка Хргуд и пречишћавања отпадних вода у Градишки, у коме такође учествује и Швајцарска – због наводне сепаратистичке политике Бањалуке.
Међутим, након састанка са мађарским премијером Виктором Орбаном у недељу, председник РС Милорад Додик објавио је да је мађарски премијер Виктор Орбан изразио спремност да Мађарска преузме пројекте у Српској које је Немачка отказала.
Будимпешта искрени партнер Бањалуке
Према Ђоговим речима, мађарска шаље позитивну намеру о Републици Српској у којој се економска активност наставља упркос политичким притисцима који се преламају преко економије.
„Нису то неки мегапројекти који ће значајније утицати на БДП (вредност пројеката је 105 милиона евра), али кумулативни ефекат таквих пројеката је велики. Са те стране добро је да нема застоја у њиховој реализацији. И Република Српска, с обзиром да је нашла партнера који ће наставити њихову реализацију, шаље позитивну слику како се наставља нормална економска активност, упркос политичким притисцима који се преламају преко економске сфере“, каже Ђого.
Налазећи партнера у Мађарској, власти Републике Српске нису дозволиле да се нађу у тоталној изолацији, већ су нашле партнера који је спреман да партнерство преточи у конкретне активности. Мађарска влада је, са своје стране, укључивањем у финансирање четири инфраструктурна пројекта поништила одлуке немачке владе, додаје он.
У европској економији ствари се мењају – тако је мађарска економија данас еквивалентна збиру економија Србије, Хрватске и БиХ. До јуче неразвијене земље преузимају примат над државама које су традиционално важиле за развијене и источноевропске државе постају све значајније у европским оквирима, напомиње Ђого.
„Економски односи између Републике Српске и Мађарске зачуђујуће се добро развијају. Мађарске власти пронашле су интерес да инвестирају тамо где је другим земљама проблематично. Још је то на почетку, али Мађарска постаје регионална економска сила. Управо су инвестиције најбољи показатељ колико вам добро стоји економија. Мађарска економија је генерално у веома добром стању и постала је регионално озбиљан играч“, истиче он.
Према његовом мишљењу, и Бањалука и Београд ће се све чешће окретати Будимпешти.
„Први светски рат за нас је био крај периода када је Будимпешта била регионални центар моћи. Међутим, изгледа да се то време враћа. Не, наравно, у ранијем облику. Мађарска је пријатељска земља, не труди се да постане хегемон – гради партнерске односе и спремна је да иза њих стане. Није тајни партнер који вас подржава и тапше по рамену – спремна је да брани своје интересе и интересе својих партнера. То је за Републику Српску, па и Србију, јако добро“, констатује Ђого.
Република Српска у Мађарској је добила партнера у ЕУ и НАТО који делује искрено, сматра он.
Мађарска одлука показује разједињеност ЕУ
Тиме што ће се укључити у финансирање четири инфраструктурна пројекта које је у Републици Српској обуставила Немачка, Мађарска шаље снажну и битну политичку поруку да Будимпешта стоји иза Бањалуке. Већ дуже од две године показује се да је Мађарска нескривени пријатељ Републике Српске, каже Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке.
„Новац је битан, али је много битније да Мађарска Европској унији показује да она, као чланица, стоји иза Републике Српске. Орбан је чак и изјавио да је против било каквих санкција о којима се у Бриселу разговара. Дакле, политичка порука је снажна и битна, поготово у овој ситуацији јако турбулентних односа у БиХ“, каже он.
Са друге стране, мађарска намера најречитије говори о разједињености Европске уније о многим битним питањима, па и о питању односа према БиХ. БиХ тренутно није приоритет Брисела, али је, како Козомара напомиње, једно од важнијих питања.
„Орбан је изразио спремност да Мађарска супституише пројекте које су Немци отказали јер нису желели да регулишу уговоре”, рекао је Додик након састанка у Будимпешти.
Председник Српске такође је нагласио да је са мађарским премијером разговарао и о другим пројектима из области енергетике на којима сарађују Бањалука и Будимпешта, као што су ветропаркови и додао да се пројекат подршке Мађарске пољопривредницима у Српској такође одвија успешно.
„Разговарали смо и о томе како бисмо могли и требали да водимо политике које ће интегрисати наше привреде што више, као и о могућности да се на експерименталном нивоу у десетак школа и факултета у следећој школској години укључе мађарски професори и да сагледамо интерес деце за учење мађарског језика”, закључио је Додик.
Са друге стране, Немачка је претила да ће зауставити четири инфраструктурна пројекта још од децембра 2021, када је народна скупштина Републике Српске усвојила одлуку о враћању надлежности које су јој одузете одлукама високих представника.
Априла наредне године, влада у Берлину одлучила је да пројекте привремено обустави због наводне сепаратистичке политике Републике Српске, али и односа Бањалуке према Кристијану Шмиту, кога Република Српска, Русија и Кина не признају за високог представника, с обзиром да га на то место није именовао савет безбедности УН.
Августа 2023, немачка влада одлучила је да коначно обустави финансирање пројеката, јер власти Републике Српске нису прихватиле њен ултиматум да повуку усвојене одлуке. Пројекти који су обустављени требало је да буду финасирани кредитима немачке развојне банке КfW. Она је за ветроелектрану Хргуд припремила 60 милиона евра, док би преостали износ, од око четири милиона евра, обезбедила Електропривреда Републике Српске (ЕРС).
За рехабилитацију ХЕ Требиње предвиђена је донација од четири милиона евра немачке владе и кредит КfW-а од шест милиона евра. Банка је одобрила и кредит од 10,3 милиона евра за постројење за пречишћавање отпадних вода, а Влада Швајцарске би требало да обезбеди донацију од 4,3 милиона евра.