СРБИЈА

Здруженим снагама против Србије: Албанија и Хрватска - све исто као некад

Уједињен став Тиране и Загреба око захтева да ЕУ казни Србију због догађаја у Бањској је очекиван, посебно ако се зна да је албански фактор одувек био „оружје“ у рукама Хрвата против Србије, каже Зоран Миливојевић, али и подсећа да је за сваку одлуку ЕУ потребна сагласност свих 27 чланица, као и да нису све државе ЕУ истог става.
Sputnik
Премијери Албаније и Хрватске Еди Рама и Андреј Пленковић удруженим снагама су упутили су позив премијерима земаља Европске уније и Запада за доношење мера против Србије поводом догађаја у Бањској.

Очекиван наступ Албаније и Хрватске

Дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић није изненађен овим удруживањем Тиране и Загреба против Србије с обзиром на, како је рекао, дугу историју сарадње ове две земље против Србије и хрватску подршку Косова као државе.
„Хрватска са Косовом најприсније сарађује и у безбедносном смислу, и сваком другом, и једна је од оних држава која се од првог дана најжустрије бори за тзв. независност Косова. У стратешком смислу из овога је јасно какви су државни и национални циљеви Хрватске и да се она озбиљно залаже да се Србија и њен утицај и позиција деградира. Дакле, Хрватска има антисрпске циљеве који се уклапају у општи мозаик антисрпске политике, а одавно и тезу да је Србија агресор и на томе заснивају свој политички став. Тако да то када је реч о Хрватској није ништа ново,“ напомиње Миливојевић.
С друге стране, ако говоримо о Албанији и ту су, каже Миливојевић, ствари још јасније.
„И њихов став је наравно у контексту косовске приче, али ту имамо и настојање Едија Раме да се активном политиком, поготово у овом случају, да до знања да је Тирана кључна када је реч о албанском питању у региону, али и да активном политиком покушава да одржи доминацију када је реч о косовском питању у конкуренцији са Аљбином Куртијем. Рама на овај начин даје до знања да је он с обзиром на функцију кључна личност када је реч о албанском питању,“ објашњава Миливојевић.

Албански фактор усмерен за слабљење Србије

Наш саговорник такође подсећа да сарадња Албаније и Хрватске датира још из времена деведесетих година.
„Албанци су били значајан фактор у ратовима у Хрватској све до Олује, то је познато. Та сарадња одувек постоји и одувек је изражена. Хрватска је увек у подршци албанском фактору гледала видела стратешки циљ за слабљење Србију и за решавање својих питања везано за односе са Србијом. Хрватска у Европској унији је део оних земаља које се залажу за санкције Србији због догађаја у Бањској, а и Хрватска и Албанија од почетка подржавају тезу да је Србија крива и да је укључена у тај инцидент, да се ради о тероризму и да због тога Србија треба да трпи штету и санкције,“ напомиње саговорник Спутњика.
Да ли ће Србија или не добити неке санкције од ЕУ Миливојевић каже да то зависи искључиво од ЕУ.
„Постоји круг земаља у ЕУ међу којима је и Немачка и Хрватска, наравно, које се залажу за тезу да нема дискусије уопште о оцени да је у питању тероризам и да је Србија у то умешана. Са те позиције се залажу за неку казну или санкције Србији односно за било шта што је казна за Србију.

Комисија ЕУ може да нам уведе неке мере

Само питање кажњавања Србије је, међутим, на институцијама ЕУ,“ истиче Миливојевић.
Миливојевић овоме додаје да Европска комисија из своје надлежности везано за програме и пројекте ЕУ који су у току и за неке политичке сусрете може да донесе одлуку у вези са ограничењима за Србију, али напомиње да су оне мањег значаја од онога то би могло да буде на нивоу ЕУ и на нивоу Савета ЕУ.
„То тек треба да видимо шта ће се и како одвијати. Видимо да Европски парламент усваја неки резолуцију и то је почетна етапа стварања простора за кажњавање Србије. Не треба наравно заборавити да је на крају свега потребна једногласна одлука свих 27 држава ЕУ да би било која одлука била спроведена. Углавном, суштина свега је ту што Србија неће да призна Косова и неће да се приклони интересима у овом тренутку пре свега Немачке када је реч о ЕУ па онда и Велике Британије када је реч о Европи,“ закључује Миливојевић.
Рама је иначе током службене посете Загребу изјавио је дешавање у Бањској „не сме бити прихватљиво у Европи која гаји супротне вредности“. Пленковић сматра да ти потези „не могу остати без одговора“ те да одлука Београда о дану жалости „готово да подразумева идентификацију с оним што се догодило“.
Он је такође навео и да ће уследити истрага како би се у потпуности утврдило шта се догодило, након чега ће посебни изасланик ЕУ за дијалог Приштине и Београда донети предлоге мера.
Пленковић је рекао да Европска комисија такође може аутономно да донесе мере, без сагласности свих држава чланица, као што је то пре неколико месеци учинила против тзв. Косова и нагласио да је сигуран да ће до мера доћи, док је Рама позвао да те мере буду примењене „без губљења времена“.
У вези са актуелном ситуацијом на Косову и Метохији погледајте емисију "Свет са Спутњиком":
СРБИЈА
Вучић о ситуацији на КиМ: Крив сам јер сам пре годину дана веровао ЕУ и САД да ће испунити обећано
Коментар