„Јерменија се суочила и суочава се са изазовима... Ако будем знао да ће мојом оставком и одласком сви изазови бити превазиђени, урадићу то у секунди, јер се не држим за фотељу као ви“, рекао је Пашињан током владиног сата у парламенту, одговарајући на питање једног од опозиционих посланика.
„Али анализа коју сам урадио показује да ће се у том случају (оставке) десити управо супротно и то је разлог што се то не догађа“, рекао је Пашињан.
Он је подсетио да је два пута по доласку на власт подносио оставку и два пута био реизабран.
Три принципа за мировни споразум
Пашињан је додао да Азербејџан још није потврдио своју посвећеност трима главним принципима мировног процеса са Јерменијом.
Он је објаснио да се ти принципи, између осталог, тичу међусобног признања територијалног интегритета и то 29,8 хиљада квадратних километара територије Јерменије и 86,6 хиљада квадратних километара територије Азербејџана.
Други принцип је, како је рекао, признавање Протокола из Алма Ате из 1991. године о стварању ЗНД као политичке основе за разграничење и демаркацију јерменско-азербејџанских граница и усаглашавање мапа.
Пашињан је указао на чињеницу да јерменска страна сматра да би то требало да буду карте из 1975. године. Међутим, по његовом мишљењу, постоје и касније мапе.
„И трећи принцип је отварање регионалних комуникација на основу суверенитета, јурисдикције, националног законодавства, равноправности и реципроцитета. Ако Азербејџан јавно потврди своју приврженост овим принципима, онда у пракси можемо констатовати да је закључивање мировног споразума само питање кратког времена“, објаснио је Пашињан.
„Али цео проблем је у томе што највиши званичници Азербејџана, говорећи о сагласности са мировним процесом, нису потврдили своју приврженост овим принципима. То изазива сумњу да, говорећи о миру, мисле на (мир) после спровођење својих одређених, претпостављених аспирација у вези са територијалним интегритетом Јерменије“, оценио је јерменски премијер.
Након што је Азербејџан 19. септембра започео тзв. антитерористичку акцију у Нагорно Карабаху, почели су протести у Јеревану. У центру Јеревана демонстранти су тражили оставку Пашињана, који је признао Карабах као део Азербејџана.